DPPS Logo DPPS Logo slika
Društvo za promociju prirode Srbije

Obeležili smo Dan planete Zemlje!

,,Majka Zemlja” je uobičajen naziv za planetu koju mi nastanjujemo, zajedno sa svim državama, kontinentima, vodama, a koja reflektuje nezavisnost koja postoji između ljudskih vrsta, životinja, biljaka i ostalih organizama koji okupiraju svet. Kako bismo postigli ravnotežu između ekonomskih, socijalnih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija potrebno je da promovišemo harmoniju sa prirodom i Zemljom. Svetski dan naše planete se obeležava kako bi nas podsetio da su Zemlja i ekosistem ti koji nama pružaju život i podršku. Svetski dan planete Zemlje omogućava i šansu da se podigne svest među ljudima širom sveta o izazovima koji se odnose na dobrobit planete i sav život koji ona podržava.

Klimatske promene su pretnja broj jedan za globalni održivi razvoj i samo još jedan od primera neravnoteže izazvanih od strane nemarnosti ljudske vrste koja direktno utiče na buduće generacije. Greta Tunberg, šesnaestogdišnjakinja iz Švedske, je za manje od godinu uspela da podigne svest o ovom problemu, najpre među vršnjacima, a zatim i kod starijih. Svojim protestima protiv globalnog otopljavanja i klimatskih promena, Greta je uspela da za manje od godinu dana podstakne preko 20 000 mladih u preko 270 zemalja širom sveta da odsustvuju jedan dan sa časova i dokažu ostalima koji ih ne podržavaju koliko je važno da zapravo podrže. Nominovana je i za Nobelovu nagradu mira 2019. a neke od reči, koje je uputila publici prilikom dobijanja svoje poslednje nagrade ,,Goldene Kamera”, specijalne nagrade za zaštitu u Berlinu, su bile sledeće: ,,Živimo u čudnom svetu gdje deca moraju da žrtvuju svoje školovanje kako bi protestovali protiv uništavanja njihove budućnosti. (…) Gde političari kažu da je previše skupo zaštititi svet dok troše milijarde eura subvencionišući fosilna goriva. (…) Gde fudbalska utakmica ili filmska premijera privlači više pažnje nego najveća kriza sa kojom se čovek susreo do sada.” Greta Tunberg je samo jedan od dokaza da ukoliko se istinski potrudimo da dokažemo svetu koliko je važno boriti se za prirodu i koliko je ona značajna za nas, onda je to i ostvarljivo.

Od svog prvog obeležavanja, 22. aprila 1970. pa do danas, Svetski dan planete Zemlje uvek ima drugačiju temu, kako bi te godine podigla što veću svest o istom. Prošle godine je to bila ,,Zaustavimo zagađenje plastikom”. Društvo za promociju prirode Srbije se potrudilo da na svoj način obeleži taj datum. Posterima u Dunavskom parku, podstakli smo Novosađane i Novosađanke na to koliko je važno smanjiti korištenje plastike kako za njih tako i za njihove prijatelje, djecu, unuke. Posebnu pažnju privukle su im činjenice o tome koliko su naši okeani ispunjeni otpadnim materijalom, a najviše plastikom. Više možete pročitati na: https://dpps.org.rs/aktivnosti/dan-planete-zemlje-2018/

O čemu smo pričali ove godine?

Ovogodišnja tema Svetskog dana planete Zemlje je zaštitimo naše vrste, gde se celokupna pažnja posvećuje onim vrstama biljaka i životinja koje, ukolliko nešto ne preduzmemo, više neće deliti isti vazduh kao i mi. Darovi prirode planeti su milioni živih organizama koje mi poznajemo i volimo i još mnogi koji tek čekaju da budu otkriveni. Nažalost, ljudska vrsta je neopozivo uznemirila balans u prirodi, i sada, kao rezultat svega toga, suočavamo se sa najvećim izumiranjem biljnih i životinjskih vrsta od izumiranja dinosaurusa pre 60 miliona godina. Međutim, za razliku od ishoda dinosaurusa, ove vrste danas izumiru zbog čovekove nemarnosti. Klimatske promene, krčenje šuma, gubici staništa, nedozvoljena trgovina i lov, neodrživa poljoprivreda, zagađenje i pesticidi samo su neki od načina kako je čovek doveo do stanja planete u kakvom je vidimo danas. Uticaji su dalekosežni. Ukoliko ne počnemo da delujemo sada, izumiranje može postati čovečije najduže nasleđe.

Ovde su neki od činjenica koje će vas još više ubediti u sve probleme koji se javljaju:
1. Nalazimo se u najvećem periodu izumiranja vrsta u poslednjih 60 miliona godina.
2. Nova istraživanja pokazala su da su populacije insekata u Nemačkoj pale za više od 75% u poslednjih 28 godina.
3. Gotovo 60% svjetskih 504 vrsta primata preti izumiranjem, a 75% naših vrsta primata je u velikom padu populacije.
4. Širom sveta, više od 650.000 morskih sisara godišnje se lovi ili teško povredi.
5. Naše velike mačke, uključujući tigrove, leoparde i geparde su u kritičnom padu, a mnoge će izumreti u narednoj deceniji.

Svaki organizam koji se na bilo koji način kreće, da li je to u pitanju životinja, biljka, gljiva, organizam koji se može videti samo pod mikroskopom ili više, ima unutrašnju vrednost i svako igra posebnu ulogu u ovoj kompleksnoj mreži zvanoj život. Moramo zajedno da delujemo kako bismo sprečili da žirafe, određene vrste majmuna, pčele, korali, kitovi i ajkule, biljke i mnoge druge ugrožene vrste ne nestanu sa lica planete Zemlje. Dobre vesti su da se nivo izumrlih vrsta može usporiti i da se iste te vrste mogu oporaviti ukoliko radimo zajedno na tome da promovišemo što više edukatora, vaspitača, promotera, volontera, lidera i naučnika da preduzmu određene akcije.

Dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila i tada se tradicionalno celo čovečanstvo seti da neodgovorno ponašanje prema jedinom mestu za život koje imamo, pre ili kasnije, mora prestati. Društvo za promociju prirode Srbije je Dan planete Zemlje, obeležilo u Futoškom parku od 10:00 do 14:00 časova. Imali smo priliku da našim sugrađanima prikažemo koje su to ugrožene biljne i životinjske vrste u Srbiji, s obzirom da je ovogodišnja tema Međunarodnog Dana planete Zemlje “Ugrožene vrste sveta”. Danas je Futoški park bio prepun, kako dece i mladih tako i onih starijih sugrađana koji su imali želju da nauče nešto novo, ali i strpljenja dok im naši članovi  ispričaju neke zanimljive činjenice. Imali smo priliku da pričamo sa velikim brojem ljudi, naš štand i baner te sama radionica je privukla dosta posetilaca. Istraživali smo koje su to vrste, biljne ili životinjske, koje su ugrožene, a na koje ljudi odmah pomisle. Skoro sve koje smo pitali, rekli su nam nosorog, panda, beli medved, slon, žirafa. Dakle sve vrste koje nisu iz naše zemlje, Srbije. Naš zadatak je ovog puta bio da prikažemo ljudima sve one vrste koje su kod nas ugrožene, da ih edukujemo, podignemo svest o toj temi, i da ih podsetimo da su sve naše autohtone vrste vredne pažnje i zaštite, jer su naše bogatstvo.

Iznenadio nas je broj dece koja su nam prilazila, od onih koji su još u vrtiću, pa do srednjoškolaca, zaista je lepo videti da se interesuju za ovakve teme i drago nam je što smo uspeli da pričamo i sa najmlađima, jer na njima će ovakvi zadaci i ostati za budućnost. Iskoristili smo ovu priliku da podelimo naš časopis “Prirodom kroz Srbiju”, kojeg smo publikovali prošle godine. Sudeći po brojnosti i zainteresovanosti posetilaca možemo da kažemo da smo ovoga puta uspeli da bar malo podignemo svest i edukujemo pojedince i one najmlađe.