Bastardna perunika (Iris spuria) je vrsta višegodišnje biljke iz porodice Iridacae. Areal ove vrste obuhvata Afriku (Alžir), Evropu (severni, centralni i južni delovi) i Aziju (zapadna i centralna Azija, zapadna Kina, delovi Pakistana i Indije), a u Srbiji se može naći na nekoliko lokaliteta u Vojvodini. Uneta je na Veliku Britaniju i Novi Zeland. Naseljava vlažne livade, močvare, tresetišta na do 1900 metara nadmorske visine. Preferira zemljište bogato humusom (iako može tolerisati donekle kiselo zemljište), a uglavnom raste na suncu ili u polusenci.

Bastardna perunika ima rizom prečnika oko 2 centimetra, a stabljika može da naraste do visine od oko 1 metar. Listovi su visoki koliko i sama biljka (uglavnom dugi oko 90 centimetara), sabljasti, zeleni ili plavozeleni i odumiru krajem leta. Period cvetanja je tokom maja i juna. Na vrhu stabljike se razvija dva do pet cvetova plavoljubičaste boje sa žutim šarama. Oprašivanje vrše najčešće pčele, a može da se razmnožava i deobom rizoma. Plod je zašiljena čaura duga oko 4 centimetra koja se razvija tokom septembra, a u njoj sazrevaju svetlobraon semenke. Ovom biljkom se hrane puževi, biljne vaši i valjkasti crvi, a neretko je napadaju i patogene gljivice.

Rizom i listovi bastardne perunike su otrovni i ukoliko se konzumiraju mogu izazvati bolove u stomaku i povraćanje, a u dodiru sa kožom mogu uzrokovati iritacije ili alergijske reakcije.

Iako generalno gledano ova biljka nije ugrožena brojnost joj u nekim delovima Evrope opada pre svega zbog uništavanja staništa te je tako potpuno nestala iz Češke. Osim uništavanja staništa ugrožavaju je i požari, intenzivna poljoprivreda, podizanje nasipa zarad kontrole plavljenja… U mnogim zemljama Evrope je zbog opadanja brojnosti proglašena za ugroženu i stoga zaštićenu kao na primer u Slovačkoj, Švedskoj i Nemačkoj. Podvrsta bastardne perunike poznata kao zakržljaja perunika (Iris spuria subsp. spuria) je u Srbiji proglašena za strogo zaštićenu vrstu.

Autor: Stefan Palalić