Beli lokvanj ili lopoč (Nymphaea alba) je vrsta vodene biljke iz familije Nymphaeaceae. Prva reč latinskog naziva vrste ima veze sa grčkom mitologijom u kojoj postoji legenda o nimfi koja je postala lokvanj, a druga reč je vezana za boju cveta (latinska reč albus znači beo). Beli lokvanj se može naći u najvećem delu Evrope, zapadne Azije, Indije i severne Afrike dok u jugoistočnoj Australiji predstavlja alohtonu vrstu. Kod nas se može naći u čitavoj zemlji na staništima koja mu odgovaraju. Biljka raste u vodama močvara, jezera, većih bara, kanala i sporotekućih reka sa muljevitim dnom najčešće na dubini do 150 centimetara.

Beli lokvanj je svojim debelim horizontalnim rizomom učvršćen u mulju. Flotantni (plutajući) listovi belog lokvanja mogu narasti i do 30 centimetara u prečniku i tamnozelene su boje dok su sa donje strane crvenkasti. Nalaze se na dugačkim i savitljivim lisnim drškama. Podvodni listovi su znatno sitniji i na kratkim lisnim drškama. Obično cveta od juna do avgusta meseca. Cvet ove vodene biljke je hermafroditan, krupan i bele boje mada u retkim slučajevima može biti crvenkast i traje najčešće 3 do 5 dana. Cvetovi se ujutru otvaraju, a uveče zatvaraju i da bi uspešno cvetao zahteva dosta sunca. Oprašivanje najčešće vrše muve, tvrdokrilci i pčele. Plod je nalik kapsuli, poluloptast, zelen, 5 centimetara u prečniku i razvija se pod vodom. Seme kada napusti plod (u periodu od avgusta do oktobra) pluta na površini i tada ga talasi i struje raznose sve dok ne potone i ne zarije se u mulj.

Beli lokvanj sadrži alkaloide nufarin i nimfein. Vekovima unazad je ova biljka korišćena za lečenje ljudi (svi delovi biljke, ali najviše cvet), a često se koristi i u kozmetičkoj industriji. Mleveni rizom su monasi i monahinje nekada koristili kao anafrodizijak, a korišćen je i za lečenje dizenterije, dijareje, bolova u bubrezima…  Rizom se može jesti kuvan, a seme se može pržiti i biti zamena za kafu, ali treba biti oprezan jer postoji mogućnost da dođe do trovanja. Ipak beli lokvanj se danas najviše koristi kao ukrasna biljka. Ovom biljkom se hrane neke vrste insekata poput Galerucella nymphaeae, Rhopalosiphum nymphaeae i Elophila nymphaeata, a guste kolonije ove biljke predstavljaju idealno stanište mnogim vrstama riba i vodozemaca. Lokvanj je biljka koja u mnogim narodima ima simboliku i to pre svega čistote i nevinosti. U kulturi drevnih Egipćana lokvanj je bio simbol Sunca i uskrsnuća boga Ozirisa. Sa druge strane u drevnoj Grčkoj lokvanj je bio simbol platonske i neuzvraćene ljubavi. Za lokvanj je vezana i legenda o jednoj vili. Legenda kaže da je vila videla odblesak Sunca na površini jezera i da se istog trenutka zaljubila u njega. Kako je smatrala da ona sama nije dostojna tolike lepote spustila se na dno jezera koje je bilo prekriveno nebrojenim blagom. Vila je tada počela da se ukrašava blagom kako bi sebe načinila lepšom, ali zbog težine zlata i bisera do površine vode bi stizale samo njene ruke pune blaga od kojih je prema ovoj legendi nastao lokvanj. Kako se cvet lokvanja otvara ujutru kada Sunce izađe, a zatvara uveče kad Sunce zađe to je takođe postalo deo legende prema kojoj lokvanj svoju lepotu čuva samo za Sunce.

Beli lokvanj nije globalno ugrožena vrsta jer ima široko rasprostranjenje i većina populacija su stabilne mada postoji opasnost od nestajanja sa određenih staništa zbog prekomernog isušivanja močvara. Veliki broj populacija belog lokvanja je u okviru zaštićenih područja te je tako ova vrsta zaštićena i na posredan način. U Srbiji je beli lokvanj strogo zaštićena vrsta.

Autor: Teodora Pušara