DPPS Logo DPPS Logo slika
Cvet belog lokvanja

Beli lokvanj (Nymphaea alba)

Podeli na:

Beli lokvanj ili lopoč (Nymphaea alba) je strogo zaštićena vrsta biljke u Srbiji. U pitanju je vodena biljka iz familije lokvanja (Nymphaeaceae), a karakterišu je krupni beli cvetovi koji u retkim slučajevima mogu biti crvenkasti. Prva reč latinskog naziva vrste ima veze sa grčkom mitologijom u kojoj postoji priča o tome kako se jedna od nimfi preobratila u lokvanj, a druga reč je vezana za boju cveta (latinska reč albus znači beo). Danas je ova biljka pred istrebljenjem zbog uništavanja njenog prirodnog stništa – močvara, koje se ubrzano isušuju. Beli lokvanj se može naći u najvećem delu Evrope, zapadu Azije i severu Afrike. Kod nas se može naći u čitavoj zemlji na staništima koja mu odgovaraju. Biljka raste u vodama jezera i velikih bara i to najčešće na dubini od 30 do 150 centimetara. Listovi belog lokvanja na vodi mogu narasti i do 30 centimetara u prečniku i tamnozelene su boje dok su sa donje strane crvenkasti. Podvodni listovi su znatno sitniji. Cvet ove vodene biljke traje najčešće 3 do 5 dana i njegov miris je čist, nežan i opojan. Teško ga je sačuvati , a njegov ekstrakt se još teže dobija. Obično cveta od maja do oktobra meseca. Cvetovi se ujutru otvaraju, a uveče zatvaraju i da bi uspešno cvetao zahteva dosta sunca. Iako beli lokvanj posećuju pčele, muve i neki tvrdokrilci postoji mogućnost i da je ova biljka samooplodna. Beli lokvanj sadrži alkaloide koji se mogu koristiti kao sedativ ili afrodizijak, vekovima unazad je ova biljka korišćena za lečenje ljudi, a često se koristi i u kozmetičkoj industriji. Ipak beli lokvanj se danas najviše koristi kao ukrasna biljka.

Simbolika lokvanja varira od jedne kulture do druge. Glavna asocijacija za ovu biljku jeste čistoća i nevinost. Kod starih Egipćana , lokvanj je simbol Sunca i vaskrsenja boga Ozirisa. Grci su mu pripisivali afrodizijačka svojstva, ali je bio i simbol neuzvraćene i platonske ljubavi. Danas, u istočnim zemljama, lokvanj je simbol zore i rađanja, dok je u zapadnim zemljama simbol čednosti i čistote. Jedna stara legenda kaže da je nekada davno u vodi jednog jezera živela jedna prelepa vila. Ona je ugledala Sunce na površini vode i istog momenta se zaljubila u njega. Međutim, pred svetlošću Sunca koja je blistala na površini, osetila se nedostojnom te lepote i spustila se na dno jezera, koje je čuvalo mnogo blaga. Ona je želela da se ulepša tim blagom i vrati na površinu da se pokaže Suncu. Napunila je ruke biserima i zlatom, ali svi njeni napori da ispliva na površinu i pokaže se Suncu bili su neuspešni jer ju je zlato vuklo na dno jezera. Na kraju je potonula u mulj, a na površini su ostale samo njene ruke pune zlata i bisera od kojih je nastao cvet lokvanja koji se ujutru otvara da pokaže Suncu svoju ljubav, a kada Sunce zađe, cvet se zatvara i čuva ljubav do sledećeg svanuća.

Autor: Teodora Pušara