DPPS Logo DPPS Logo slika
Borovnica

Borovnica (Vaccinium myrtillus)

Borovnica (Vaccinium myrtillus), poznata i kao crna borovnica, mrča, borovinka, crna jagoda, borovnjača, je žbunasta biljke iz porodice Ericaceae (vresovi). Areal ove biljke se proteže od Islanda, Irske, Velike Britanije, kontinentalne Evrope, Kavkaza sve do severne Azije, a introdukovana je na zapadu Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Uobičajeno raste u planinskim predelima, u brezovim, hrastovim i četinarskim šumama, na čistinama, vrištinama, uz tresetišta i močvare do nadmorske visine od 2800 metara. Odgovara joj kiselo i umereno vlažno zemljište.

Ovo je žbunasta biljka, visine do pola metra, sa gustim, tankim grančicama oštrih uglova i sa zelenom, sjajnom korom. Mladi izdanci borovnice ostaju zeleni tokom cele zime, ali im je potreban dovoljno debeo sloj snega kako bi ih zaštitio celu zimu ili u suprotnom umiru od prekomerne hladnoće. Stabljika je uspravna, bogato razgranata i drvenasta. Listovi su jarko zeleni, polu-mat, naizmenično raspoređeni, okruglasto-jajasti, dugi do 3 centimetra, ušiljenog vrha i bez dlačica. Po obodu su listovi testerasto nazubljeni, a nalaze se na kratkim lisnim drškama. Borovnica cveta od maja do jula. Cvetovi su hermafroditni, zvonastog oblika, na kratkoj dršci i svetloružičaste boje. Raspoređeni su pojedinačno u pazusima listova, a mogu narasti do dužine od 7 milimetara. Cvetovi borovnice privlače mnogo različitih vrsta insekata, od malih muva i tvrdokrilaca do pčela, leptira, moljaca, a bumbari su njeni najvažniji oprašivači. Plod su sočne bobice, prečnika oko 1 centimetar, tamnoplave i prekrivene voskom, iznutra tamno crvene i sa mnogo semena. Ukus borovnice je slatko-kiselkast, a sam plod sazreva u periodu od jula do septembra. Izdancima ove biljke se hrane sisari poput zečeva, irvasa i losova, a plodovima se hrane tetrebi, fazani, jarebice, medvedi.

Borovnica sadrži tanine, organske kiseline, antocijane, beta karoten, vitamin C… i u Evropi se u tradicionalnoj medicini koristi više od 1000 godina. Listovi su pravi izvor minerala poput kalijuma, gvožđa, hroma, mangana… i od njih se može spravljati čaj. Ipak treba biti oprezan jer ako se listovi borovnice koriste dugo vremena ili u velikim količinama može doći i do trovanja. Takođe listovi se mogu koristiti u proizvodnji boje, a za tu svrhu se mogu koristiti i plodovi. Plodovi se koriste za lečenje avitaminoze ili hipovitaminoze. Takođe se koriste za lečenje poremećaja gastrointestinalnog trakta i dijabetesa, a delovi ove biljke koriste se i za kardiovaskularna oboljenja, upalu mokraćne bešike… Plod je najbolje koristiti svež ili u vidu soka, a takođe se od borovnice mogu praviti sirupi, kompoti, džemovi, kolači… a borovnica se dodaje i u alkoholna pića poput rakije ili vina. Borovnica takođe ima veliki uticaj na ostale biljke i životinje u okruženju, pa samim tim i na izgradnju i funkcionisanje zajednice.

Borovnica generalno gledano nije ugrožena vrsta, ali neke populacije jesu ugrožene i to pre svega zbog uništavanja njenih staništa poput vriština, nekontrolisanog branja, industrijskog zagađenja. Takođe neke populacije imaju problem sa parazitskom vrstom gljive Phytophthora kernoviae. U Srbiji je borovnica proglašena za zaštićenu vrstu.

Autor: Jelena Laković

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.