Evropska bukva (Fagus sylvatica) je listopadno drvo iz porodice Fagaceae. Rasprostranjena je širom centralne, zapadne i jugoistočne Evrope gde je na području Turske zamenjuje Fagus orientalis. Na području Balkana i kod nas Fagus sylvatica se meša sa drugim vrstama bukve, kao što je orijentalna bukva, a raste na nadmorskim visinama između 600 i 1800 metara odmah nakon zone hrasta. U severnijim delovima areala raste na nižim nadmorskim visina, dok je na južnim delovima ona rasprostranjena na višim nadmorskim visinama. Ono što je interesnatno, a oko čega se još vodi debata, jeste populacije bukve u Norveškoj. Iako se danas ona smatra autohtonom vrstom u Norveškoj, jer se sada prirodnim putem rasejava i širi, smatra se ipak da su je Vikinzi namerno preneli na ovo područje. Što se tiče tipa zemljišta i okruženja u kojem prirodno živi, nije „probirljiva“. Voli vlažna staništa, trpi senku, zemljište mora biti plodno, malo zakišeljeno ili pak bazno i sa ne mnogo vode tj. malo isušeno kako bi koren lako mogao da prodre u zemljište.

Bukva može da naraste preko 30 metara i da dostigne prečnik do čak 3 metra (mada se to retko dešava), a najčešće 1,5 metar. Životni vek joj je oko 150 do 200 godina sa izuzecima koji mogu da žive i do 300 godina. Listovi su ovalni, jajasti, na vrhu zašiljeni dok im je obod trepljasto dlakav i možemo reći malo reckav. Oni su takođe prosti, naizmenično postavljeni, dužine 5 do 10 centimetara, a široki 3 do 7 centimetara, sa naličja su svetliji dok im je lice tamno. Zanimljivo je i to da često listovi ostaju u toku jeseni na granama, ne opadaju, već ostaju do proleća, i to pogotovo kod mladih jedinki. Cvetovi su jednopolni, po 2 ili 4 ženska cveta sakupljeni su u zajedničkom omotaču tzv. kupoli. Sa druge strane, muški cvetovi se nalaze u loptastim cvastima. Oprašivanje se dešava u aprilu putem anemohorije (proces oprašivanja pomoću vetra). Kora stabla je glatka, tanka i siva. Treba naglasiti da u zavisnosti da li bukva raste u šumi ili na otvorenom staništu zavisiće i visina i obim stabla. Pošto je korenov sistem malo plići, bukvi u usvajanju nutrijenata i vode iz zemljišta pomažu gljive iz rodova Lactarius, Boletus, Amanita... Pupljenje listova izazvano je dnevnom svetlošću i temperaturom u periodu od sredine aprila do početka maja svake godine. Fagus sylvatica najviše energije koristi u toku jeseni pripremajući se za proleće i proleća pripremajući se za pupljenje (listanje i cvetanje se dešava istovremeno). Ukoliko su uslovi u toku leta bili zadovoljavajući, dovoljna količina padavina kao najbitniji, to će direktno uticati na broj listova u pupoljku koji će se razviti u proleće.

Fagus sylvatica je jedna od najznačnijih vrsta i čije se drvo koristi za razne svrhe, kao materijal za pravljenje nameštaja, stepeništa, podova, muzičkih instrumenata i dr. Kao lekovita biljka, bukva se najviše koristi u dermatologiji u pravljenju masti i krema, naročito protiv šuge, peruti i kod ekcema. Sastojak koji pomaže je katran. Izoluje se suvom destilacijom bukovog drveta. Pored katrana neke od aktivnih materija su i smeše aromatičnih ugljovodonika, fenolnih jedinjenja, organske kiseline, smolaste materije i dr. ali ima i otrovnih materija kao što je fagin i zbog toga treba biti oprezan u korišćenju ove biljke. Nešto što ipak ne može mnogo da šteti je čaj od bukve. Jednu kašiku osušene kore preliti sa šoljom vrele vode i pustiti da odstoji petnaestak minuta i piti tri puta dnevno po jednu šolju.

Bukva nije ugrožena vrsta iako postoji opasnost da u pojedinim delovima areala zbog lošeg upravljanja šumama bukve dođe do gubitka genetskog diverziteta te stoga treba voditi računa kako o upravljanju šumama tako i o upravljanju vodama koje su značajne za ove šume. U Srbiji je zakonom kao strogo zaštićena proglašena podvrsta bukve Fagus sylvatica subsp. orientalis.

Autor: Tamara Manojlović