DPPS Logo DPPS Logo slika
Cvetovi crne čemerike

Crna čemerika (Veratrum nigrum)

Crna čemerika (Veratrum nigrum), poznata i kao kinavka, je zeljasta višegodišnja biljka iz porodice Melanthiaceae. Naziv roda potiče od latinske reči „verare“ što znači govoriti istinu. Široko je rasprostranjena u Evropi i Aziji od Francuske pa sve do Koreje. Može se naći na kamenitim obroncima, vlažnim livadama, u šumama, grmlju, na brdskim i planinskim predelima do 1600 metara nadmorske visine i uglavnom raste u kolonijama. U Srbiji osim crne srećemo i belu čemeriku (Veratrum album), a naziv ovih biljaka potiče od narodnog izraza čemer (jad). Zanimljivo je da je planina Čemernik dobila naziv po ovim biljkama.

Po pitanju fizičkog izgleda, rizom je kratak, crn, uspravan i zadebljan. Stabljika ove biljke je uspravna, visine do 150 centimetara, okrugla je i na poprečnom preseku šuplja. Sa nje polaze spiralno smešteni jarko zeleni listovi koji su u donjem delu stabljike ovalni i krupni (dugi do 30 centimetara), a u gornjem delu manji i kopljasti. Cvetovi su dvopolni i sitni, zvezdastog oblika, ljubičastocrne boje grupisani u cvasti grozdastog oblika. Period cvetanja je od juna do avgusta. Oprašivanje ove biljke vrše pčele, muve, leptiri i moljci. Plod je duguljasta čaura, duga oko 2 centimetra, puna tamnog spljoštenog semena. Razmnožava se deljenjem rizoma ili semenom. Rizomom i listovima crne čemerike se hrane puževi.

Svaki deo biljke je veoma otrovan zato što sadrži alkaloide koji deluju na nervni i kardiovaskularni sistem i izazivaju smrt te su Kelti ovu biljku koristili za spravljanje otrova u koji bi umakali strele. Naročito su otrovni koren i rizom. Simptomi trovanja se javljaju nakon pola sata i manifestuju se u vidu vrtoglavice, preznojavanja, povraćanja, malaksalosti i otkazivanja rada srca usled čega ubrzo nastupa smrt. Prema tome, nijedan deo biljke se ne može koristiti u narodnoj medicini. Zbog svoje sličnosti po izgledu listova, često se mešala sa sremušem (Allium ursinum) i lincurom (Gentiana lutea) te je dolazilo do spontanog trovanja. Ipak, nije toliko teško napraviti razliku između ove tri biljke jer sremuš miriše na beli luk, a crna čemerika ne, dok se lincura razlikuje od crne čemerike po svojim žutim cvetovima grupisanim u cvasti nalika na štit. Crna čemerika je pogodna za gajeje u baštama i vrtovima kao ukrasna biljka. Zahteva dosta sunca i vlažno zemljište, ali dobro opstaje i u polusenci. Ne odgovaraju joj suvo zemljište i promaja. Raste veoma sporo i može proći i do tri godine do prvog cvetanja.

U Srbiji, crna čemerika je proglašena za zaštićenu vrstu i njeno branje i sakuplanje na celoj teritoriji Srbije je zabranjeno.

Autor: Anita Japundžić

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.