Crnogrli morski gnjurac (Gavia arctica) je vodena ptica srednje veličine iz porodice Gaviidae. Gnezdi se na severnoj hemisferi, naročito u tundrama i tajgama Evrope i Azije, a prezimljuje najčešće na obalama Atlantskog i Tihog okeana u oblastima gde se ne formira led, a može se sresti i u oblasti Mediterana i Crnog mora. U Srbiji se retko zapaža i to u periodu zimovanja pa je tako uočen na Gružanskom jezeru kao i u blizini Niša. Pošto spada u vrstu ptica selica, crnogrli morski gnjurac se u periodu seobe (na zimovanje kreće tokom avgusta) i zimovanja gnezdi uglavnom na moru ili velikim rekama koje se nalaze u umerenim oblastima. Ova vrsta se najčešće sreće u paru i tokom seobe ne putuju u jatima kao druge vrste. Veoma se teško kreće po kopnu pošto je tokom celog svog životnog ciklusa vezana za vodu. Nastanjuju, u najvećem broju slučajeva, jezera, potom bare i močvare koje su u području arktičke tundre i tajge na do 500 metara nadmorske visine.

Crnogrli morski gnjurac može da naraste do dužine od 81 centimetar, raspon krila mu je do 130 centimetara, a teži i do 3,5 kilograma. Ova vrsta je jako dobar letač, ali i plivač i gnjurac. U sezoni parenja perje na glavi i zadnjem delu vitkog vrata je sivo, na bočnim i donjim delovima vrata belo sa crnim prugama, a grlo je crno. Perje na leđima i krilima je crno i prošarano belim flekama dok je stomak uglavnom beo, a rep crn. Kljun im je taman, snažan i nalik bodežu, a gornji deo kljuna je pri vrhu blago povijen nadole. Noge su crne dok su prsti i plovne kožice sive boje. Van sezone parenja grlo je belo, vrat nema crne pruge i perje je generalno sivkaste boje.

Odrasli crnogrli morski gnjurci se hrane ribama kao što su grgeč (Perca fluviatilis), američki patuljasti somić (Ameiurus melas) ili bodorka (Rutilus rutilus) kao i vodenim beskičmenjacima poput insekata, rakova i mekušaca pa iz tog razloga traže dublja jezera, a u stanju su da zarone do 5 metara dubine. Pre nego što zaroni crnogrli morski gnjurac “poskoči”, a pod vodom prosečno provodi oko 45 sekundi. Roditelji mladunce u početku hrane beskičmenjacima i sitnim ribama, a kada mladunci počnu sami da se hrane u početku love beskičmenjake i sitnije ribe poput trotrnog gregorca (Gasterosteus aculeatus) ili pijora (Phoxinus phoxinus) dok kada malo odrastu love sitnije pastrmke ili jegulje. Jajima i mladuncima se između ostalih hrane vrane (Corvus cornix), lisice (Vulpes vulpes) i kune zlatice (Martes martes) dok na vodi mladunci mogu postati plen krupnih riba poput štuke (Esox lucius). Ukoliko uoči kopnenog predatora roditelj se oglašava kako bi upozorio mladunce da odu u zaklon, a ako uoči krupnu ribu koja bi mogla napasti mladunce krilima i nogama uzburkava vodu kako bi omeo i oterao predatora. Adulti nisu čest plen, a love ih krupne ptice grabljivice poput beloglavog orla (Haliaeetus leucocephalus).

Sezona parenja najčešće ne počinje pre aprila, a crnogrli morski gnjurac je monogamna vrsta i mužjak i ženka čitav život provode zajedno. Gnezdo je ovalnog oblika sačinjeno od lišća i granja, a najčešće ga grade uz obalu ili u jezerskoj vegetaciji, a naročito vole gnezda da prave na jezerskim ostrvcima. Ženka uglanom polaže dva jajeta, duga oko 7,5 centimetara, maslinaste boje sa braon flekama. Nakon mesec dana ležanja na jajima (i mužjak i ženka leže na njima) iz jaja se izlegu ptići koje hrane oba roditelja. Deo jaja i ptića strada od predatora, a deo od plavljenja gnezda s tim što ukoliko leglo propadne tokom početka sezone parenja postoji mogućnost da par položi nova jaja. Polnu zrelost stiču sa dve ili tri godine.

Brojnost crnogrlog morskog gnjurca je u opadanju, ali taj pad nije snažan tako da je vrsta i dalje u grupi poslednje brige prema IUCN-u. Glavni faktori koji ga ugrožavaju su acidifikacija vode kao i zagađenje vode teškim metalima i naftom, ali deo jedinki strada prilikom upetljavanja u ribarske mreže. Ova vrsta je zaštićena Aktom o pticama selicama kao i Sporazumom o zaštiti migratornih ptica vodenih staništa Afrike i Evroazije i nalazi se na aneksu I Direktive o pticama Evropske Unije kao i na apendiksu II Bernske konvencije. U Srbiji je crnogrli morski gnjurac proglašen za strogo zaštićenu vrstu.

Autor: Anita Japundžić