Divlja ljubičica (Viola odorata) ili mirisna ljubičica, šumska ljubičica, čubica je višegodišnja, zeljasta biljka iz porodice Violaceae. Kao samonikla biljka raste u Evropi i Aziji, a introdukovana je u Australiju i Severnu Ameriku. Stanište divlje ljubičice su livade, obodi šuma, svetle listopadne šume, plavne šume, šikare do 1500 metara nadmorske visine, a gaji se i kao baštenska biljka u mnogim vrtovima.

Ljubičica je busenasta biljka visine do 25 centimetara. Koren je rizom sa nadzemnim delom koji je člankovit i debeo i iz kog polaze puzave vreže. Listovi su srcasti i po obodu gusto nazubljeni sa zaobljenim vrhom i nalaze se na dugačkim drškama, a listovima se često hrane puževi. Cveta u martu i aprilu, a ponekad može da cveta i u jesen. Cvet divlje ljubičice je zigomorfan, mirišljav i uglavnom ljubičast, ali mogu biti i plave, bele, roze ili žute boje u zavisnosti od područja na kom rastu. Cvet je dužine do 2 centimetra i nalazi se na dugačkoj dršci. Kruničnih listića ima pet od kojih je donji drugačiji od ostalih. Oprašivanje vrše leptiri i pčele, a može doći i do samooplodnje. Plod je loptasta, dlakava čaura ljubičaste ili zelene boje koja sadrži puno semena žućkastobele boje. Razmnožavanje se vrši rasejavanjem semena, ali i deobom korena. Pred kraj sezone cvetanja, na nižim stabljikama, a ponekad i pod zemljom rastu cvetići koji ne cvetaju i njihova uloga je samo u proizvodnji semena.

Divlja ljubičica se koristi kao lekovita biljka jer je bogata vitaminom C i karotenom, a sadrži i saponine, tanine, eterično ulje, violin, salicilnu kiselinu. Sirup od cveta ljubičice je dobar protiv kašlja jer rastvara nakupljenu sluz u disajnim organima, a može se koristiti i kod lečenja nesanice. Svi delovi biljke (cvet, list, koren, seme) se mogu sušiti i potom koristiti kao čaj koji je dobar za lečenje disajnih problema, tuberkoloze, šarlaha, gihta, zapaljenja grla, glavobolja, kod nadimanja, srčanih problema, slabog vida, osipa, a zbog umirujućeg dejstva koristi se i u lečenju nesanice, nervoze, stresa… U proleće se beru cvetići i suše  u hladu na prozračnom mestu. Listovi se beru nakon cvetanja, a koren u proleće i jesen. Sveži listovi ljubičice se mogu koristiti za pravljenje nekih jela kao što su salate ili supe, ali i za različite deserte, slatka, džemove… Mirisni cvetići i listovi se koriste u kozmetičkoj industriji za proizvodnju parfema i drugih kozmetičkih preparata. U staroj Grčkoj i Rimu ljubičica se smatrala svetim cvetom (simbol boginja Atine i Afrodite) i bila su poznata njena lekovita svojstva. Prilikom svečanosti u čast bogova su se nosili venčići od ljubičice na glavi, a ljubičica je predstavljala simbol plodnosti i ljubavi.

Generalno najveće pretnje divljoj ljubičici su nekontrolisana ispaša i prekomerno branje od strane ljudi te je u Srbiji proglašena za zaštićenu vrstu.

Autor: Dragica Damjanović