Dren (Cornus mas) poznat i kao drenak, drenjina, kuroslipnik, bela svibovina je listopadno, žbunasto drvo koje pripada porodici Cornaceae. Nastanjuje topla i suva mesta centralne i južne Evrope i jugozapadne Azije. Raste u nizijama i brdskim područjima (na nadmorskoj visini do 1300 metara), na krečnjačkoj podlozi, u svetlim listopadnim šumama, poput hrastovih šuma.

Drenov korenov sistem je izuzetno dobro razvijen. Krošnja je gusta i zaobljena i raste u visinu obično između 2 i 5 metara (najviše do 12 metara visine). Kora drveta je ispucala i guli se, sivkasto do sivo-žuto obojena dok su mlade grane glatke i nisu ispucale, zeleno-smeđe su boje sa sitnim dlačicama. Listovi su zeleni, obli, jajasti ili eliptični, naspramno raspoređeni, na vrhu zašiljeni, dugi  do 10 centimetara i na naličju imaju sitne bele dlačice. Cvetanje počinje pre listanja, već u februaru ili martu, a nekada i ranije čak i u decembru kada su zime blage. Cvetovi su skupljeni u štitaste cvasti koje sadrže do 25 žutih cvetića. Plod koji se naziva drenjina sazreva od jula do polovine oktobra u zavisnosti od klime i nadmorske visine. U pitanju je koštunica crvene boje, ovalnog oblika dužine oko 2 centimetra. Nezreo plod je kiseo, ali u jesen kada je plod tamnocrvene boje i na dodir lako otpada sadrži veću koncentraciju šećera što čini plod veoma ukusnim. Dren je dugovečno drvo i može da živi preko 200 godina.

U našem narodu je poznata izreka „Zdrav kao dren“, a to ne čudi obzirom da je od davnina poznato njegovo lekovito dejstvo kod niza oboljenja. Svi delovi drena su lekoviti – plod, kora, list, cvet i koštunica, od kojih se prave lekovi. Zreli plodovi drena sadrže mnoge lekovite materije – prirodne šećere, organske kiseline, pektine, tanine, velike količine vitamina C (dva puta više nego u narandži), minerale – kalcijum, cink, kalijum, magnezijum, gvožđe, bakar. Potvrđeno je da plod, kora i list imaju antimikrobiološko, antioksidaciono i antiupalno dejstvo. Plodovi se mogu jesti sveži ili se suše i prerađuju. Od sušenih plodova i sušene kore se pravi čaj koji je veoma delotvoran kod oboljenja organa za varenje i za lečenje dijareje. Ima odlično dejstvo na krvne sudove jer povećava njihovu elastičnost pa se koristi za lečenje malokrvnosti. Koristi se za lečenje mnogih kožnih bolesti, hemoroida, za brže zarastanje rana, bolesti bubrega, šećerne bolesti… Takođe se koristi i za lečenje groznice, prehlada i infekcija jer je veoma bogat vitaminom C. Od ploda drena se mogu praviti različiti džemovi, marmelade, kompoti, slatka i različiti sokovi. Od plodova drena se prave i mnoga alkoholna pića poput rakije, votke i vina. Dren se sadi pojedinačno kao dekorativna vrsta ili se može orezivati čime se podstiče njegova žbunasta struktura pa se koristi kao živa ograda. Često se sadi u blizini pčelinjih košnica, jer je dren veoma medonosna biljka koja pčelama obezbeđuje nektar i polen u vreme kada u prirodi ima malo procvetalih biljaka. Drvo drena se koristilo za izradu delova mašina, držača za alat i slično, a u stara vremena od drena su se pravile strele, lukovi i koplja.

Dren je u Srbiji proglašen za zaštićenu vrstu.

Autor: Dragica Damjanović