Glavati mrmoljak (Triturus carnifex) je vrsta repatog vodozemca iz porodice Salamandridae. Stanište ove vrste su vlažna šumska područja u blizini stajaćih voda ili reka sporijeg toka. Preferiraju brdska i planinska područja do 2140 metara nadmorske visine mada se mogu naći i u mediteranskim područjima. Naseljavaju Apeninsko poluostrvo (Italija), južni deo srednje Evrope (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Austrija, Češka, Mađarska, Slovenija) i Balkansko poluostrvo (Grčka, Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska). U Srbiji se može naći u njenim zapadnim, jugozapadnim, južnim i jugoistočnim delovima.

Glavati mrmoljak dostiže dužinu do 20 centimetara (ženke su krupnije od mužjaka) i uočeno je da su jedinke koje žive na većim nadmorskim visinama krupnije od onih na nižim nadmorskim visinama. Leđna strana je tamnosivo do tamnosmeđe boje sa crnim pegama, dok je trbušna strana žute ili narandžaste boje takođe sa crnim pegama. Izražen je polni dimorfizam, naročito u doba parenja kada mužjaci duž leđa i na repu imaju krestu (između kreste na leđima i kreste na repu postoji prekid), koja u sezoni parenja postaje veća. Preko kože luče otrovni sekret koji služi za odbranu od predatora. Imaju moć regeneracije i brzo nadoknađuju izgubljen deo tela.

Preko dana odrasle jedinke se skrivaju na vlažnom zemljištu ispod lišća, u šumskoj stelji, ispod kamenja dok tokom sezone parenja žive u dubokoj vodi i dobri su plivači. Aktivni su noću, a hrana na kopnu su im razni insekti, gliste, mokrice, puževi, dok se u vodi hrane školjkama, vodenim insektima i njihovim larvama kao i larvama drugih vodozemaca (čak je zabeležen i kanibalizam). Larvama glavatog mrmoljka se hrane brojne ribe i vodene ptice dok se adultima (iako sekretuju otrov na površinu kože) hrane vodene zmije, barske ptice i neke vrste sisara.

Na proleće u martu i aprilu prvo mužjaci, a potom i ženke odlaze u vodu i tamo borave do jula. Parenje započinje udvaranjem mužjaka koji mašući repom ispred ženke oslobađa feromone koje ženka prepoznaje, a ukoliko udvaranje uspe mužjak polaže spermatofor koji ženka uvlači u kloaku. Nakon nekoliko dana ženka leže do 250 jaja i lepi ih za vodenu vegetaciju i iz tih jaja će se izleći larve veličine oko 1 centimetar, koje žive na vodenom dnu na biljnoj vegetaciji. Larve se hrane jednoćelijskim organizmima, a kasnije kako rastu hrane se i sitnim račićima. Ubrzo larve dobijaju prednje udove, a mnogo kasnije dobijaju i zadnje. Imaju tri para razgranatih škrga, a sam stadijum larve traje oko 3 meseca. U kasno leto i jesen larve metamorfoziraju, gube škrge i izlaze iz vode iako mnoge larve mogu da hiberniraju preko zime pa tek sledeće godine prolaze kroz metamorfozu. U oktobru ili novembru odrasle jedinke traže skrovito i zaklonjeno mesto gde započinju hibernaciju koja traje sve do marta (u hladnim oblastima čak i do maja) kada odrasle jedinke izlaze iz zimovnika i odlaze u vodenu sredinu radi parenja. Polnu zrelost glavati mrmoljak stiče sa dve do tri godine, a životni vek mu je oko 16 godina.

Glavati mrmoljak je ugrožen pre svega zbog fragmentacije, destrukcije i degradacije staništa, zbog zagađenja raznim pesticidima, zagađenja kadmijumom (čak i jako male količine kadmijuma imaju štetno dejstvo na jedinke ove vrste), klimatskih promena, a ugrožavaju ga i mnoge introdukovane vrste riba. Zbog svega navedenog zaštićen je Bernskom konvencijom (apendiks II) i Direktivom o staništima Evropske Unije (aneks IV) kao i brojnim zakonima u državama u kojima živi pa je tako u Srbiji glavati mrmoljak proglašen za strogo zaštićenu vrstu.

Autor: Dragica Damjanović