DPPS Logo DPPS Logo slika
Iđirot

Iđirot (Acorus calamus)

Iđirot (Acorus calamus) je monokotiledona biljka koja pripada familiji Acoraceae i raste u vodenim staništima na do 2800 metara nadmorske visine. Naseljava Indokinu, Indiju, centralnu i istočnu Aziju, južnu Rusiju, Sibir, Evropu i Severnu Ameriku. U našoj zemlji se između ostalog može naći u Zasavici, Obedskoj bari, Gornjem Podunavlju… Raste po obalama malih jezera, bara, kanala, sporotekućih reka i močvara i to samo ako raste na suncu jer u senci ne može da raste.

Reč je o višegodišnjoj zeljastoj biljci sa razgranatim mesnatim rizomom karakterističnog mirisa usled supstanci koje sadrži. Razgranati, cilindrični, kvrgavi rizom debljine je ljudskog prsta i ispod sebe ima brojne grube vlaknaste korene. Spoljašnost mu je smeđa, a unutrašnjost bela. Iđirot može da poraste i do 2 metra, a sastoji se od snopova bazalnih listova koji se uzdižu iz raširenog rizoma. Listovi biljke su dugački i do 60 centimetara i veoma uzani, a u osnovi i po obodu koji je blago talasast mogu da budu crvenkasto-ljubičasti. Cvetove, koji su slatkog mirisa, rađaju samo biljke koje rastu u vodi, a oprašivanje vrše insekti. Prilikom cvetanja sa jedne strane cvetne stabljike izlazi poluuspravni klip koji je čvrst, cilindričan, na kraju se sužava i može biti dužine do 10 centimetara. Klip (spadiks) je prepun sitnih zelenkasto-žutih cvetova koji su po njemu spiralno raspoređeni. Svaki taj cvet sadrži 6 latica i prašnika zatvorenih u cvetni omotač (perijant). U Evropi iđirot cveta krajem proleća ili početkom leta, ali ne donosi plod. Plod je crvena bobica ispunjena sluzi koja sazrevanjem pada u vodu i plutajući se raspršuje. U Aziji takođe slabo plodi, a razmnožava se uglavnom rastom svog rizoma, formirajući kolonije.

Stari Egipćani retko su pominjali biljku u lekovitom kontekstu, ali je sigurno korišćena za pravljenje parfema. Za pravljenje preparata na bazi iđirota se koriste njegovi listovi ili metamorfozirani rizom u kojima se nalaze supstance poput beta-asarona, alfa-asarona, saponina, steroida… Ti preparati se između ostalog koriste u tradicionalnoj medicini naročito Kine i Indije za lečenje bolesti gastrointestinalnog trakta, mada ne postoje klinički dokazi za njegovu bezbednost ili efikasnost, a progutani iđirot može biti toksičan i izazvati mučninu i povraćanje. Osim u medicinske svrhe koristi se i kao ukrasna biljka u vodenim baštama.

Iđirot je generalno gledano široko rasprostranjena vrsta kojoj brojnost uglavnom raste tako da u velikom delu svog areala nije ni pod kakvom zaštitom. U Srbiji je kao i veliki broj drugih biljaka za koje se zna ili se smatra da imaju lekovita svojstva proglašen za zaštićenu vrstu.

Autor: Jelena Laković

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.