Specijalni rezervat prirode Uvac nalazi se u jugozapadnom delu Srbije i uvršten je u rezervate prirode prve kategorije i nalazi se u okviru opština Nova Varoš i Sjenica. Okružen planinama, obuhvata površinu od 7453 hektara, a 1971. godine dobija status prirodnog dobra od izuzetnog značaja. 1995. površina rezervata se povećava za novih 2717 hektara, a današnja veličina i oblik rezervata je utvrđena 2006. godine. Kako je SRP Uvac prirodno dobro koje je od izuzetnog značaja u njegovim granicama je zabranjena bilo kakva aktivnost koja može dovesti do narušavanja ekosistema.

SRP Uvac je deo Starovlaške visije, koja pre svega obuhvata kanjonsku dolinu Uvca. Uvac je usekao uklještene meandre koji su visoki i do stotinu metara. Rezervat se nalazi između Zlatara na jugozapadu i Javora na severoistoku. Reljef je pre svega predstavljen raznim kraškim oblicima poput uvala, vrtača, pećina i jama. Svakako najpoznatiji pećinski sistem jeste ušački koji čini 6185 metara dugih kanala. Obale same klisure prekrivene su šumama omorike i breze, a tamo gde nema toliko šuma, dominiraju livade. Od preko 200 zabeleženih vrsta biljaka, 3 su od međunarodnog značaja, 3 se nalaze na spisku Crvene liste flore, njih 25 je pod kontrolom sakupljanja i prometa.

Čiste vode vodotoka i akumulacija staništa su preko 20 vrsta riba, a njihovi pojedini delovi su i prirodna plodišta mladice (Hucho hucho), potočne pastrmke (Salmo trutta), zlatovčice (Salvelinus alpinus), smuđa (Sander lucioperca), klena (Squalius cephalus), skobalja (Chondrostoma nasus), potočne mrene (Barbus meridionalis)… Ono po čemu je Uvac svakako najpoznatiji jesu beloglavi supovi (Gyps fulvus) koji su danas simbol kanjona. Pre dvadesetak godina beloglavi sup je gotovo potpuno nestao iz kanjona Uvca jer je čitava populacija bila svedena na samo 7 jedinki. Beloglavi sup je lešinar tako da se hrani isključivo delovima uginulih životinja što ga čini neizostavnom karikom u lancu ishrane. Njihovoj ugroženosti doprinelo je i to što beloglavi supovi imaju samo jednog partnera, a mogu godišnje da izlegu samo jedno jaje. Ova izvanredna ptica ima raspon krila od 270 centimetara što ga čini jednom od najvećih ptica naše zemlje. Na područje rezervata su u zadnjih nekoliko godina počele da se vraćaju još dve lešinarske vrste, crni lešinar (Aegypius monachus) i bela kanja (Neophron percnopterus). Pored ovih lešinara područje Uvca i okoline u prošlosti je naseljavao još i orao bradan (Gypaetus barbatus), a uprava rezervata razmatra mogućnost da reintrodukuje ovu vrstu. Uvac se takođe odlikuje i određenim brojem retkih i ugroženih vrsta sisara poput vuka (Canis lupus), medveda (Ursus arctos), divlje svinje (Sus scrofa), lisice (Vulpes vulpes).

Krstarenjem se mogu obići i pećine, samo uz pratnju vodiča. Ušački pećinski sistem se sastoji iz dve pećine – Ušačke i Ledene, kao i jame Bezadana koja ih spaja. Pećine su bogate pećinskim nakitom – stalaktitima i stalagmitima. Pećinski ukrasi dostižu visinu i do 10 metara i očaravaju svojom lepotom. Imaju sve elemente podzemnog dvorca: dvorane, pećinske ukrase, visoke stubove i okamenjene draperije. Kako bi ovaj predivni nakit dostigao lepotu koju ima, potrebno je nekoliko miliona godina. Kanjon reke Uvac za sve ljubitelje prirode nudi po nešto, bilo da je reč o ribolovu, planinarenju, kampovanju, biciklizmu ili još nečemu. Postoje razne varijante obilaska kanjona, pešačke ture ili splavarenje. Svaku posetu je potrebno najaviti, odnosno zakazati obilazak. Jedno je sigurno: za šta god da se odlučite, nećete se pokajati!

Kako stići do kanjona reke Uvac?  Do najlepšeg dela kanjona reke Uvac se stiže putem koji vodi iz Sjenice. pešačenjem ili splavarenjem Sjeničkim jezerom. Do Sjenice se može doći autobusom iz Nove Varoši, a postoji i direktna linija iz Beograda. Ne propustite ni ovu lepotu Srbije!