DPPS Logo DPPS Logo slika
Jegrička

Jegrička

Park prirode ,,Jegrička” nalazi se u Vojvodini, na prostoru južne Bačke u opštinama Bačka Palanka, Vrbas, Temerin i Žabalj. Nalazi se u srednjem delu toka reke Jegričke. Park prirode pokriva površinu od 11145 hektara, dok dužina reke Jegrička iznosi oko 64 kilometra. Park prirode je pod zaštitom države kao prirodno dobro III kategorije, a osnovan je 2003. godine od strane opštine Žabalj. 2005. godine proglašen je park prirode ,,Jegrička” sa proglašenim režimom zaštite II stepena na koji otpada 21,43% parka i III stepena na koji otpada preostalih 78,57% parka prirode. Ovim parkom prirode upravlja preduzeće ,,Vode Vojvodine“. Parkom dominiraju barski, močvarni i rečni biotopi. Zastupljena je livadska vegetacija kao i slatine. Reka Jegrička je jedna od najvećih reka u Bačkoj, nema svoj izvor i izvor ove reke zapravo predstavlja sistem povezanih bara. Otiče do svog ušća u Tisu. Na reci su vršene mnoge regulacije i poslednjom je uključena u veliki hidrostistem DTD. Sada je u suštini većim delom kanalisana i izgubila je osobine prirodnog toka. Na njenom donjem toku dužine 15 kilometara danas se nalaze četiri ostrva – grede. Park prirode Jegrička je zahvaljujući svom povoljnom geografskom položaju veoma pristupačan i dobro povezan sa ostalim delovima Vojvodine, pa zbog toga predstavlja veoma značajno turističko mesto i atraktivno mesto za organizovanje programa edukacije i rekreacije. Jegrička je bogata takozvanim stazama zdravlja, pogodna je za pešačenja i vožnju biciklom, vožnju čamcima i predstavlja izvanredan predeo za posmatranje ptica.

Dok su nekada ovde postojale brojne bare, močvare i ritovi, danas to više nije toliko izraženo te su navedeni ekosistemi zastupljeni samo na manjim površinama. I pored nedostatka bogate vegetacije ovde su ipak uspele da se razviju specifične akvatične flore i vegetacije te se Jegrička može pohvaliti sa oko 80 vrsta biljaka i 15-ak biljnih zajednica. Ovde se mogu naći beli lokvanj (Nymphaea alba), vodena paprat (Salvinia natans), barska paprat (Thelypteris palustris), vodeni orašak (Trapa natans)… U Jegričkoj se mogu naći i mnogi tercijerni relikti iz vremena tokom kog je u južnoj Evropi klima bila suptropska. Neke od ovih vrsta su vodoljub (Butomus umbellatus), drezga (Ceratophyllum demersum), podvodnica (Najas), lokvanjić (Nymphoides peltata)… a javljaju su i vrste kao što su panonski zvezdan (Tripolium pannonicum) i tabernemontanova zuka (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani).

Kada govorimo o fauni svakako su najzastupljenije vodene i močvarne vrste. Od riba, pored nativnih vrsta, mogu se naći i alohtone vrste koje su u Jegričku dospele neposrednim delovanjem čoveka. Prisutno je oko 20 vrsta riba iz 6 familija. Zastupljene su retke i ugrožene vrste, a najznačajnije su šaran (Cyrpinus carpio), štuka (Esox lucius), čikov (Misgurnus fossilis), smuđ (Sander lucioperca), som (Silurus glanis) i linjak (Tinca tinca). Alohtone vrste introdukovane su sa Dalekog istoka, a to su beli amur (Ctenopharyngodon idella), amurski čebačok (Pseudorasbora parva) i srebrni karaš. Iz Severne Amerike introdukovani su američki patuljasti som (Ameiurus nebulosus) i sunčica (Lepomis gibbosus). Park, s obzirom na to da je u pitanju vodeni ekosistem, predstavlja izuzetno stanište za vodozemce i gmizavce. Od vodozemaca se javlja 8 vrsta žaba kao na primer crvenotrbi mukač (Bombina bombina), a moguće je videti i malog vodenjaka (Lissotriton vulgaris). Kada su gmizavci u pitanju, javlja se ugrožena barska kornjača (Emys orbicularis) kao i za naše područje tipične vodene zmije belouška (Natrix natrix) i ribarica (Natrix tessellata). Najznačajniji udeo ovog biodiverziteta čine barske ptice. Registrovano je skoro 200 vrsta, a neke su veoma značajne na nacionalnom i međunarodnom nivou. Neke od vrsta ptica koje se mogu naći u parku prirode Jegrička su: eja močvarica (Circus aeruginosus), patka kašikara (Anas clypeata), krdža (Anas crecca), patka gluvara (Anas platyrhynchos), siva guska (Anser anser), patka njorka (Aythya nyroca), belobrka čigra (Chlidonias hybridus), crna čigra (Chlidonias niger), vodomar (Alcedo atthis), sivi barski petlić (Porzana parva), veliki trstenjak (Acrocephalus arundinaceus), cvrčić tršćar (Locustella naevia), modrovoljka (Luscinia svecica), brkata senica (Panurus biarmicus), velika bela čaplja (Ardea alba), crvena čaplja (Ardea purpurea), vodeni bik (Botaurus stellaris), ćubasti gnjurac (Podiceps cristatus), crnovrati gnjurac (Podiceps nigricollis), mali gnjurac (Tachybaptus ruficollis), mali vranac (Microcarbo pygmaeus)… Područje je zbog ovako bogate faune ptica 1997. godine zvanično proglašeno za međunarodno značajno stanište ptica – IBA područje. Kada govorimo o sisarima ovde možemo naći vrste kao što su vidra (Lutra lutra), vodena rovčica (Neomys fodiens) koja je zaštićena kao prirodna retkost te vodena voluharica (Arvicola amphibius). U poljoprivrednim delovima područja mogu se naći i prugasti poljski miš (Apodemus agrarius) i poljska voluharica (Microtus arvalis) kao i bizamski pacov (Ondatra zibethicus). Takođe se sreću i srna (Capreolus capreolus), kuna belica (Martes foina), jazavac (Meles meles), lasica (Mustela nivalis), lisica (Vulpes vulpes), zec (Lepus europaeus).

Autor: Rada Baroš

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.