Jelašnička klisura je klisura koju je u krečnjačke stene na obroncima Suve planine usekla Jelašnička reka koja se uliva u Nišavu. Sama klisura dugačka je oko 2 kilometra i široka do 30 metara, a smeštena je na teritoriji opštine Niška Banja. Najveća dubina klisure iznosi 580 metara dok je na najplićem delu klisura duboka 293 metra. Kako su okolne stene krečnjačke česti su i primerci krečnjačkog reljefa kao što su pećina Pešturina, prozorci i potkapine, a u samoj klisuri postoji i vodopad Ripaljka koji tokom leta često presuši. Jelašnička klisura je pod zaštitu stavljena 1995. godine, a danas ima status specijalnog rezervata prirode koji se prostire na površini od 115,73 hektara. U okviru klisure su moguće aktivnosti poput kampovanja, pešačenja, planinarenja, sportskog penjanja i planinskog biciklizma.

Što se tiče flore u klisuri postoji nekoliko desetina endemskih ili reliktnih vrsta, a svakako dve najpoznatije su srpska (Ramonda serbica) i natalijina ramonda (Ramonda nathaliae). Prisustvo obe vrste ramondi naše zemlje na istom mestu je osim u Jelašničkoj klisuri potvrđeno još samo u Sićevačkoj klisuri. Još neki od predstavnika flore su šafran (Crocus adamii), lovoričica (Daphne laureola), srpska vijošnica (Parietaria serbica), kasna kruška (Pirus nicalis), hibridna kupina (Rubus cordifolius) i žalfija (Salvia officinalis).

Kada govorimo o fauni Jelašničke klisure treba istaći da je ovde registrovano preko 100 vrsta leptira kao što su zlatni žutać (Colias croceus), lastin repak (Papilio machaon), žiličasti kupusar (Pieris napi), leptir kupusar (Pieris rapae)… Među gmizavcima se ističu predstavnici poput belouške (Natrix natrix), poskoka (Vipera ammodytes), šarke (Vipera berus), smuka (Zamenis longissimus) i šumske kornjače (Testudo hermanni). Što se tiče faune ptica neke od najznačajnijih vrsta su suri orao (Aquila chrysaetos), sivi soko (Falco peregrinus), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca) i buljina (Bubo bubo).

Autor: Stefan Palalić