DPPS Logo DPPS Logo slika
Plodovi kleke

Kleka (Juniperus communis)

Kleka (Juniperus communis), poznata i kao borovica, brika, barovica, obični klek, klekovinja, obična borovica, fenja, venja, je dvodomi, višegodišnji, zimzeleni četinarski žbun iz porodice čempresa (Cupressaceae). Široko je rasprostranjena na severnoj hemisferi, u Severnoj Americi, Evropi, istočnoj Aziji i severnoj Africi (na planinama Atlas gde predstavlja reliktnu vrstu), a predstavlja najrašireniju vrstu četinara na svetu. Ima je gotovo u celoj Srbiji, a najčešće je zastupljena u planinskim i brdskim predelima, pašnjacima, šumskim područjima. Na Fruškoj gori je jedini autohtoni četinar. Uspeva na neobrađenim, neplodnim zemljištima, na višim nadmorskim visinama (do 2400 metara), i na primorskim krševitim i kraškim, kamenitim terenima. Često će rasti i graditi zajednice sa biljkama poput borovnice ili biljaka iz rodova Ulex, Arbutus, Salix

Kleka je razgranati, gusti grm visine najčešće do 7 metara, a na nekim mestima zabeleženo je i do 16 metara visoko stablo. Koren je dobro razvijen i razgranat, a kora je glatka i crvenkaste ili braon boje kod mladih odnosno ispucala i sivobraon kod starijih biljaka. Listovi su igličasti, spojeni po tri u jednom pršljenu i dugi oko 2 centimetra. Listovi mlađih biljaka su svetlozeleni, a kasnije postaju tamni, skoro crne boje, a sa gornje strane imaju plavobelu liniju. Kleka cveta od aprila do juna. Cvetovi su jednopolni i nalaze se u pazuhu listova na odvojenim stablima. Muški cvetovi su u obliku klasa i žute su boje, dugi do 3 milimetra, a otpadaju  nakon otpuštanja polena. Ženski cvetovi su bobičasti, tamnoplavo obojeni i oprašuju se vetrom. Plod u prvoj godini je jajast i zeleno obojen, a tek druge godine na jesen sazreva u okruglu tamnoljubičastu bobicu. Tako na jednoj biljci možemo videti zelene i tamne bobice, jer se nove bobice stvaraju, a prošlogodišnje sazrevaju. Prečnik ploda je oko 1 centimetar i u njemu se nalaze tri semenke. Seme kleke rasejavaju ptice pošto kada pojedu plod svare samo njegov mesnati deo dok seme samo prođe kroz njihov sistem za varenje. Osim ptica klekom se hrane i neke vrste sisara, ali zbog oštrih iglica njome se hrane samo u slučaju da nema drugih izvora hrane.

Cela biljka je lekovita (zrele bobice, mladi izdanci, stablo, koren) i sadrži mnogo eteričnog ulja koje deluje antiseptično. Samo zrele bobice se sakupljaju krajem leta, u jesen i zimu, koje se zatim ostavljaju na prozračnom i suvom mestu, kako bi se sušile. Najčešće se koristi plod kleke od kojeg se, pored ostalog, pravi čaj koji ima brojna lekovita i antibakterijska svojstva. Plod je bogat vitaminom C i kalcijumom, kalijumom, sumporom, manganom. Čaj od klekinih bobica je veoma efikasan kod urinarnih infekcija, jer je dobar diuretik, kod regulisanja rada bubrega, protiv kašlja, astme, bronhitisa, koristi se kao inhalaciono sredstvo, protiv glavobolja, kod crevnih i želudačnih oboljenja, kod šećernih bolesti, za čišćenje krvi i detoksikaciju, protiv oboljenja jetre, za otapanje kamena u žuči, leči gonoreju, vodenu bolest… Međutim, u velikim količinama čaj od kleke može biti štetan posebno za bubrege jer bobice sadrže terpentin koji u većim količinama nadražuje bubrege i može prouzrokovati krvarenje. Takođe, ne preporučuje se trudnicama jer ovaj čaj može da izazove kontrakcije materice. Ne savetuje se korišćenje čaja duže od mesec dana u kontinuitetu. Od ploda se prave sirupi protiv respiratornih infekcija i za poboljšanje apetita. Melemi i tinkture od kleke se zbog svog antiseptičnog dejstva upotrebljavaju protiv čitavog niza kožnih bolesti poput akni, psorijaze, ekcema, i kod reumatskih bolesti, oboljenja zglobova i gihta. Zrele bobice se, takođe, koriste u narodnoj kuhinji za pravljenje sosova, filova, kao dodaci mesu, kao začin jer daju veoma aromatičan, gorkosladak ukus. Kleka se takođe koristi u pravljenju raznih alkoholnih pića. Kod nas je poznata rakija klekovača, koja se proizvodi od šljivovice uz dodatak bobica kleke. U Engleskoj se njihovo nacionalno piće džin pravi od bobica kleke. Eterično ulje kleke se dodaje u mnoga pića poput različitih vrsta likera kojima daje specifičan aromatičan ukus, a bobice se upotrebljavaju i za aromatizaciju piva i vina u severnoj Evropi. Od bobica se prave i sokovi i džemovi. Drvo kleke se u Skandinaviji koristilo za izradu predmeta poput manjih kutija, drvenih eksera ili drški za noževe. Kleka se takođe često koristi i kao ukrasno drvo. Prema narodnim verovanjima kleka je sveta biljka i simbol dugovečnosti i plodnosti pa je stoga i postojao običaj da se pred klekom skine kapa i da joj se nakloni, a grančice kleke su se vešale na zidove kuća kao zaštita od demona, zlih duhova, vračeva i veštica.

Kleka na globalnom nivou nije ugrožena i ima velike populacije mada u nekim delovima sveta poput Velike Britanije ovoj biljci preti nestajanje. U Srbiji su dve podvrste kleke Juniperus communis subsp. communis i Juniperus communis subsp. alpina (niska kleka) proglašene za zaštićene vrste.

Autor: Dragica Damjanović

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.