DPPS Logo DPPS Logo slika
Obična kukavica

Obična kukavica (Cuculus canorus)

Obična kukavica (Cuculus canorus) poznata i kao evropska kukavica je ptica selica iz porodice Cuculidae. Nastanjuje celu Evropu, severnu, centralnu i istočnu Aziju kao i severozapadne delove Afrike. Na jesen migrira u tople predele južne Afrike i južne Azije. Stanište obične kukavice su obično otvorena staništa, močvarna područja, grmlje i šumarci do 3800 metara nadmorske visine, mada je ovu pticu na severnoj polulopti moguće sresti u gotovo svim staništima sem tundri i jako gustih šuma. Početkom avgusta migriraju iz srednje Evrope u područja južno od ekvatora u afričke savane u staništa uz vodene tokove gde najčešće ostaju sve do polovine aprila, ali vreme povratka mnogo zavisi od geografske širine pa se tako u južnu Evropu vraćaju već u martu, a u Skandinaviju tek u junu. Sele se uglavnom noću, pojedinačno nikada u jatima kao druge ptice. Prema narodnim verovanjima zov kukavice donosi nesreću i najavljuje smrt ili bolest u kući kraj koje sleti. Takođe kukavica je simbol plašljivosti. Naziv kukavica je dobila zbog karakterističnog glasanja (ku-ku).

Perje obične kukavice je obojeno tamno sivom bojom. Vrat je svetlo sive do bele boje, trbuh je bele boje prošaran crnim prugama, a rep je dug tamnosive boje sa belim šarama. Kod ženki se na bočnim stranama vrata nalaze ružičasta pera. Treba naglasiti da u određenim populacijama postoje i ženke čije je perje braonkaste, a ne sive boje. Kljun je sive boje na vrhu i svetlo žute boje pri bazi. Imaju crne oči sa rubom žute boje. Noge su kratke i žute su boje. Ove kukavice su duge oko 33 centimetra i teške do oko 150 grama (mužjaci su teži), sa dugim zašiljenim krilima raspona oko 60 centimetara i zaobljenim repom dugim do 15 centimetara. Životni vek im je oko 10 godina.

Hrane se mnogim insektima, a smatraju se korisnim jer se hrane gusenicama i mnogim krupnim insektima koji nanose štetu šumama, a koje druge vrste ptica po pravilu uglavnom izbegavaju. Osim ovih insekata kukavice jedu i cvrčke, zrikavce, tvrdokrilce, viline konjice, vodene device i vodene cvetove kao i paukove i puževe, a retko i bobice. Povremeno osim insekata, kukavice jedu i jaja i ptiće drugih vrsta ptica.

Sezona parenja je u aprilu i maju, kada se ženka pari sa više mužjaka i u jednoj sezoni položi oko 25 jaja. Mužjaci imaju karakterističan zov kojim dozivaju ženke u vreme parenja. Kukavice se ne brinu o svojim potomcima niti grade svoja gnezda već parazitiraju tako što polažu jaja u gnezda drugih vrsta ptica. Svoja jaja polažu u gnezda preko 100 različitih vrsta od kojih su većina male ptice pevačice poput velikog trstenjaka (Acrocephalus arundinaceus), trstenjaka cvrkutića (Acrocephalus scirpaceus), livadske trepteljke (Anthus pratensis), crvendaća (Erithacus rubecula), obične beloguze (Motacilla alba), obične crvenrepke (Phoenicurus phoenicurus), običnog popića (Prunella modularis), sive grmuše (Sylvia borrin)… Jaja su uglavnom sive boje sa crnim mrljama i veličine oko 2 centimetra, ali često kukavice snesu jaja koja su oblikom i bojom slična jajima vrste kojoj će podmetnuti svoje. Smatra se da kukavice polažu jaja u gnezdo iste vrste ptice u kojem su i same odrasle. Često posmatraju pticu u čijem gnezdu će položiti jaja i u trenutku kada ptica domaćin nije u gnezdu, kukavica snese svoje jaje u gnezdo i pritom jedno jaje izbaci iz gnezda ili ga pojede. U svakom tuđem gnezdu ostavi po samo jedno svoje jaje. Neke vrste dobro prepoznaju jaja kukavice pa tek oko 30% kukavičijih jaja prihvate kao svoja dok druge vrste ptica znatno teže prepoznaju kukavičija jaja pa odgoje i do 70% kukavičijih jaja položenih u njihova gnezda. Ptica domaćin koja nije prepoznala uljeza leži na jajima i nakon 12 dana se mali ptić kukavice izleže, često mnogo pre nego ostala jaja zbog različite dužine inkubacije. Pošto je veći i jači od ostalih ptića, lako se izbori za hranu. Takođe nepce mladunčeta kukavice je crvene boje pa ga zbog uočljivosti ptica domaćin najviše hrani. Kada ptica domaćin nije u gnezdu, izleženo mladunče kukavice izbacuje ostala jaja ili male tek izležene ptice iz gnezda ostajući sam u tuđem gnezdu. Ptica domaćin ostaje bez svojih potomaka odgajajući tuđeg potomka misleći da je njeno. U gnezdu mlada kukavica ostaje oko 3 nedelje nakon čega napušta gnezdo.

Smatra se da je brojnost ove vrste u opadanju, ali da to trenutno nije u nekoj značajnoj meri. Kukavice su najviše ugrožene zbog uništavanja njihovog staništa prevashodno zbog širenja poljoprivrednih površina i zbog prekomerne upotrebe insekticida jer to direktno utiče na brojnost njihovog plena. Upravo zato je jedna od sigurnih mera zaštite kukavica smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. U Srbiji je obična kukavica zaštićena kao strogo zaštićena vrsta.

Autor: Dragica Damjanović

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.