DPPS Logo DPPS Logo slika
Cvasti piskavca

Piskavac (Succisa pratensis)

Piskavac (Succisa pratensis) poznat i kao poljski preskoč, je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Caprifoliaceae. Naseljava  vlažne predele, vrištine, močvare, zabarene livade i šume, pašnjake… Evrope, zapadne i centralne Azije i severne Afrike, a introdukovana je na istok Severne Amerike. Iako može rasti na zemljištu raznolikih pH vrednosti ipak preferira neutralno do blago kiselo zemljište (čak može tolerisati i zaslanjeno zemljište), a raste ili na otvorenom ili u polusenci dok u potpunoj senci ne može da raste.

Rizom piskavca je vertikalan i kratak i sa brojnim bočnim korenovima. Stabljika je uspravna i visine do 1 metar. U donjem delu stabljika je nerazgranata i bezdlaka dok se u gornjem delu koji je prekriven krutim dlakama grana. Listovi su naspramno postavljeni, kožasti, zadebljali, sjajni i dlakavi sa naličja. Obod lista je lanceolatno-eliptičan, oštrog vrha. Listovi rozete i srednji listovi stabla su tamno zeleni, eliptični, objajasto lancetasti ili lancetasti dok su gornji listovi sedeći, linearno lancetasti, celog oboda, a ponekad testerasto nazubljeni. Piskavac cveta od juna do oktobra, a cvetovi su mu plavkasto-ljubičaste boje, retko roze ili bele boje, organizovani u loptaste cvasti, širine do 3 centimetra. Cvasti su jednopolne (tj. u cvasti su ili samo muški ili samo ženski cvetovi) s tim što su muške nešto krupnije. Cvetovi su spojeni, levkasti, četvorouglasti. Čašica je četvorouglasta, pokrivena hrapavim dlakama, a krunica je četvororežnjevita, duga oko 5 milimetara i takođe pokrivena dlakama. Oprašivanje vrše brojni insekti poput osolikih muva iz roda Eristalis, ali i nekih vrsta leptira, tvrdokrilaca i naravno pčela. Plod je ahenija duga oko 5 milimetara, gusto pokrivena dlakama, a seme koje padne na pogodno tlo će proklijati na proleće. Piskavac je značajan za vrstu leptira poznatu kao močvarna sedefnica (Euphydryas aurinia) kao i za moljca Hemaris tityus jer se gusenice ovih vrsta hrane upravo ovom biljkom, a često se njome hrane i puževi. Gljiva Synchytrium succisae je relativno čest parazit na piskavcu.

Piskavac su ranije brojni narodi koristili za lečenje raznih oboljenja uključujući šugu, stomačne tegobe, eksceme, groznicu, sifilis, kugu… a čaj su koristili za lečenje kašlja. Ovu biljku su takođe koristili i kao diuretik i kao lek za oslobađanje od parazitskih glista. Osim u medicinske svrhe ova biljka je korišćena za dobijanje zelene boje koja se dobijala iz listova.

Ovu biljku ugrožava pre svega uništavanje njenog prirodnog staništa i to najviše kroz pretvaranje u poljoprivredno zemljište. Ono što je takođe bitno za ovu vrstu je da zavisi o ispaši naročito goveda jer goveda ispašom kontrolišu visinu trave, a ukoliko nema životinja koje pasu trava lako može da nadvlada piskavac i tako ga praktično istisne sa staništa. U Srbiji je piskavac proglašen za zaštićenu vrstu.

Autor: Jelena Laković

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.