DPPS Logo DPPS Logo slika
Zreli plodovi pitomog kestena

Pitomi kesten (Castanea sativa)

Pitomi kesten (Castanea sativa) je vrsta listopadnog drveta koja pripada porodici Fagaceae. Areal ove vrste obuhvata jugoistočnu Evropu (Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju, Bugarsku, Grčku) i Malu Aziju mada je pitomi kesten danas uspešno kultivisan u najvećem delu Evrope sa umerenom klimom. Prema nekim podacima prirodnim staništem pitomog kestena mogli bi se smatrati i Italija, Francuska, Španija i Maroko. Šume kestena nisu česte, a mnogo češće se sreću mešovite šume kestena i drugog drveća poput kitnjaka (Quercus petraea) ili graba (Carpinus betulus). Najčešće se može naći u niskim područjima, a gotovo nikad preko 1800 metara nadmorske visine. Raste na blago kiselom zemljištu, a ne uspeva na krečnjačkoj podlozi. Voli sunce, a uspeva i u polusenci, a najviše mu odgovara mediteranska klima pošto najčešće ne toleriše temperature ispod -15°C.

Pitomi kesten je drvo, koje raste do 35 metara visine i ima bujnu krošnju kao i dubok i razgranat koren. Kora mladog drveta je glatka i crvenkastosmeđa, a kasnije postaje sivosmeđe boje i blago ispucala. Listovi su prosti, dugi i preko 20 centimetara, jajasti do lancetasti i spiralnog rasporeda, a ivice listova su nazubljene po obodu. Lice liske je  tamnozeleno, dok je naličje svetlije boje i prekriveno dlačicama. Pitomi kesten cveta tokom juna nakon što drvo potpuno olista, a cvetovi su jednopolni. Muški cvetovi formiraju uspravne žute rese duge i do 30 centimetara, dok se u osnovi tih resa nalaze ženski zelenkasti cvetovi koji su najčešće u grupama po 3. Nakon oplodnje muške cvasti otpadaju, a ženski cvet formira bodljikavu kupulu (te bodlje se nazivaju stipule) u kojoj će se razvijati do 3 orašice i koja plod štiti od životinja koje bi ga inače pojele. Plod kestena sazreva tokom septembra i oktobra, sjajne je površine, blago spljošten i smeđe boje. Ova biljka može živeti i nekoliko stotina godina. Lišćem kestena se hrane gusenice moljca Coleophora anatipennella. Pitomi kesten napadaju i štetočine poput gljiva (Cryphonectria parasitica, Phytophthora cambivora i Phytophthora cinnamomi) te kestenove ose šiškarice (Dryocosmus kuriphilus) koje predstavljaju pretnju i plodovima i drveću.

Pitomi kesten zbog njegovih nutritivnih vrednosti ljudi dugo koriste u ishrani, a bogat je skrobom, kalcijumom, gvožđem, kalijumom, B vitaminima, vitaminom C (jedini orašasti plod koji sadrži ovaj vitamin). Sam plod moguće je jesti sirov, ali se češće jede pečen jer je mnogo prijatnijeg ukusa. Takođe se od ploda može praviti brašno koje se najčešće koristi pri pravljenju hleba ili kolača. Ova biljka se takođe koristi i u tradicionalnoj medicini za lečenje kašlja, upala zglobova, protiv proširenih vena, a kod dece se koristi za lečenje gastroenteritisa. Zbog prirodne otpornosti stabla na propadanje, drvo kestena je pogodno za izradu dasaka, krovnih greda i buradi. Cvetovi pitomog kestena su bogati polenom i nektarom, pa stoga pogoduju proizvodnji meda. Takođe pitomi kesten je često drvo koje se sadi u parkovima i dvorištima pa je zato danas prisutan u najvećem delu Evrope. U hrišćanskoj tradiciji drvo kestena se smatra simbolom čednosti.

Zbog svog širokog rasprostranjenja i stabilnih populacija u najvećem broju zemalja pitomi kesten nije zaštićen, ali je kao ugrožena vrsta pitomi kesten zakonom zaštićen u Bugarskoj. U Srbiji je pitomi kesten proglašen za zaštićenu vrstu.

Autor: Jelena Laković

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.