DPPS Logo DPPS Logo slika
Planinski mrmoljak

Planinski mrmoljak (Ichthyosaura alpestris)

Planinski mrmoljak (Ichthyosaura alpestris) je vrsta repatog vodozemca iz porodice Salamandridae. Mogu se naći u većem delu centralne Evrope, u planinskim delovima južne Evrope, kao i u nekim regionima na severu Pirinejskog poluostrva. Planinski mrmoljak je rasprostranjen kako u planinskim (do nadmorske visine od skoro 2400 metara) tako i u nizijskim staništima i može se naći u vlažnim senovitim šumama četinara, mešovitim ili listopadnim šumama, subalpskim livadama i na pašnjacima dok u vreme razmnožavanja odlaze u čiste i hladne vode i to pre svega bare, jezera i močvare. U Srbiji naseljava pretežno brdovite i planinske predele zapadne, južne i istočne Srbije, a nema ga u Panonskoj niziji. Vrsta je prvi put opisana 1768. godine od strane austrijskog zoologa Laurentija kao Triton alpestris. Laurenti je ovo ime dao ženki, dok je mužjak nosio ime Triton salamandroides, a larva Proteus tritonius, što znači da su larva, mužjak i ženka opisani kao različite vrste. Kada su kasnije genetski dokazi pokazali da su ove vrste zapravo jedna ista vrsta, Garcia-Paris i njegovi saradnici su izdvojili ovu vrstu u monotipski rod Mesotriton. Naziv Ichthyosaura su 1801. godine uveli Sonini de Mаnonkur i Lаtrej.

Ženke planinskog mrmoljka mogu dostići dužinu i do 12 centimetara i težinu od oko 7 grama, dok su mužjaci uglavnom nešto manji i dugi oko 9 centimetara, a dužina repa je približno jednaka dužini ostatka tela ili nešto manja. Imaju krupnu glavu, a u ustima imaju zube koji rastu iz kosti koja se naziva vomer ili ralasta kost. Kod adultnih jedinki ove vrste koža je glatka dok su u vodi (za vreme sezone razmnožavanja), a granulozna je kada su na kopnu (van sezone razmnožavanja). Obojenost van sezone parenja je ista kod oba pola, leđna površina tela je maslinaste ili mrke boje, a može biti i siva ili potpuno crna. Na leđima se mogu javiti i nejasne svetle mrlje koje formiraju šare, a na bokovima mogu imati bele fleke. Trbušna strana je svetlo žute ili narandžaste boje. Tokom sezone parenja mužjaci imaju krestu, nisku, nepodeljenu sa svetlim i tamnim mrljama, a čitavo telo postaje upadljivije obojeno. Leđa postaju tamnoplava, na stomaku se mogu videti svetle ili narandžaste pruge, a duž bokova se pružaju svetloplave pruge. Kada se osećaju ugroženim adulti podižu glavu i rep i predatoru pokazuju narandžastu obojenost koja u životinjskom svetu predstavlja upozorenje, a osim obojenosti ovi mrmoljci imaju još jednu odbranu a to je mlečna supstanca koju luče a koja je neprijatnog ukusa. Hibernacija kod ove vrste počinje u septembru ili oktobru i traje do februara ili čak maja, a sve u zavisnosti od spoljašnje temperature. Što se tiče parazita napadaju ih pijavice, valjkasti crvi, Balantidium elongatum (vrsta jednoćelijskog parazita), a svakako najopasniji paraziti su gljivice koje izazivaju hitridiomikozu poput Batrachochytrium dendrobatidis i Batrachochytrium salamandrivorans.

U potragu za hranom jedinke ove vrste odlaze uglavnom noću. Larve i odrasle jedinke planinskog mrmoljka (za vreme boravka u vodi) se uglavnom hrane beskičmenjacima kao što su plankton, larve komaraca, račići (Ostracoda, Amphipoda), ali jedu i jaja i larve vodozemaca uključujući tu i jaja i larve sopstvene vrste dok adulti za vreme boravka na kopnu jedu razne insekte, crve, paukove, mokrice… Planinski mrmoljak i njegove larve i jaja predstavljaju hranu za larve vilinih konjica, velike tvrdokrilce (poput vrsta iz roda Dytiscus), pastrmke (Salmo trutta), druge vrste mrmoljaka, belouške (Natrix natrix), brojne vrste pataka i čaplji, kao i za ježeve i rovčice.

Tokom sezone parenja mužjaci i ženke odlaze ka vodenim staništima. Kada mužjak naiđe na ženku staje ispred nje, maše repom, dodiruje ženkinu njušku i potom se okreće i odlazi. Ukoliko je ženka zainteresovana ona prati mužjaka i dodiruje osnovu njegovog repa. Nakon toga mužjak polaže spermatofor na podlogu, a ženka potom svojom kloakom preuzima taj spermatofor. Tokom sezone parenja i mužjak i ženka se pare sa većim brojem jedinki. Ženka leže do oko 200 jaja odjednom ili tokom 3 do 5 dana, a najčešće ih polaže na lišće vodenih biljaka. Nakon 2 do 4 nedelje, zavisno od temperature,  larve će se izleći i duge su oko 1 centimetar, brzo rastu i već sa 3 meseca imaju 5 centimetara dužine. Najčešće su svetlobraon ili žute boje. Ukoliko ne završe metamorfozu u adulte pre nego što dođe hladno vreme, larve mogu da prezime pa tek nakon što dođe do povećanja temperature da nastave svoj razvoj. Kod ove vrste se može javiti neotenija što je pojava kada jedinke tokom celog života zadržavaju spoljašnje škrge to jest nikada ne odrastu do potpuno adultnog stadijuma iako steknu polnu zrelost. U planinskim predelima u južnim delovima areala populacije sadrže uglavnom neotenične individue koje su po pravilu svetlije obojene u odnosu na potpuno metamorfozirane adultne jedinke. Reproduktivnu zrelost jedinke planinskog mrmoljka dostižu u drugoj ili trećoj godini života.

U pojedinim delovima svog areala rasprostranjenja jedinke ove vrste se hvataju iz divljine u naučne svrhe kao što je edukacija, a zabeležen je i ulov ove vrste za trgovinu kućnim ljubimcima što je jedan od faktora koji ih ugrožavaju. Vrsta je takođe ugrožena i degradacijom staništa pre svega zagađenjem vode i isušivanjem reka zbog navodnjavanja kao i introdukcijom riba u mesta na kojima se planinski mrmoljak razmnožava, a naročito introdukcijom pastrmskih vrsta. Još jedan od bitnih faktora je i pojava hitridiomikoze (gljivičnog oboljenja koje izaziva propadanje jaja, ali i uginuće larvi i adulnih jedinki). Iz navedenih razloga planinski mrmoljak je redak i ugrožen u zemljama kao što su Španija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Austrija, Mađarska, Bugarska i Grčka, a takođe je i stavljen na apendiks III Bernske konvencije. U Srbiji je planinski mrmoljak proglašen za strogo zaštićenu vrstu pre svega zbog malobrojnosti, ali i uništavanja njegovog prirodnog staništa.

Autor: Rada Baroš

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.