DPPS Logo DPPS Logo slika
Ris u snegu

Ris (Lynx lynx)

Podeli na:

Ris (Lynx lynx) je najveća evropska mačka. Postoje dve podvrste: severna, koja je krupnija i živi na Balkanu, u Rumuniji, Slovačkoj i Rusiji do Urala i Kavkaza, i južna, koja je sitnija, a živi na Pirinejskom poluostrvu. U Srbiji je retka vrsta i pod stalnom je zabranom lova. Naseljava Šar planinu, Koritnik, Prokletije, Taru, Đerdap, Severni Kučaj – Miroč, Južni Kučaj, Staru planinu, Rtanj, Ozren, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u Srbiji poput Deliblatske peščare, Mokre gore, kanjona Trešnjice, kanjona Uvca, Ovčarsko – kablarske klisure, Sokolskih planina. Areal rasprostranjenja je nekad bio izuzetno širok. Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u nekim zemljama vrše napori za njegovo ponovno naseljavanje. Stanovnik je gustih šuma i rečnih klisura koje se prostiru na 1000 do 1500 m nadmorske visine.

Dužina tela im je do 1,30 m (uz dodatak repa od 11 do 25 cm), a u ramenima su visoki oko 65 cm. U srednjoj Evropi u zavisnosti od  područja u kom žive, prosečno su teški od 20 do 26 kg. Ženke imaju prosečnu težinu od 17 do 20 kg. Zajedničko svim vrstama risova su šiljaste uši sa čuperkom dlake na vrhu i kratak rep. Krzno im je žućkasto do sivo smeđe i često prošarano tamnijim pegama ili prugama. Šare zavise od okoline u kojoj žive i razlikuju se od područja do područja, a imaju i izražene duže dlake na obrazima. Imaju vrlo oštar vid i istančan sluh pomoću kog lako love plen.

Ris je samotnjak koji lovi pre svega u sumrak i noću. Ris najčešće lovi male i srednje velike ptice, zečeve, kuniće, veverice, zmije, a vrlo retko love koze i ovce. Često menja svoje prebivalište prateći srne u njihovim migracijama, kojima se takođe hrani. Ris obično lovi na tlu. Žrtvu ubija zubima i kandžama. Efikasan je lovac, a svoj plen lako ubija zahvaljujući savršenoj koordinaciji između mozga i “senzora” smeštenih u ušima. Dobro je prilagođen na lov noću jer dobro vidi (6 puta bolje od čoveka) zahvaljujući mogućnosti adaptacije zenica na svetlosne uslove. Ris vidi crno belu i sliku u boji. Sitniji plen jede ceo, a krupniji odvlači na skriveno mesto, gde najpre jede meke delove, pa onda ostatak. Kožu ne cepa i ne lomi krupnije kosti. Nepojeden plen obeležava mokraćom i lepljivom pljuvačkom. Vraća se na skriveni nepojedeni plen, a kada je uznemiren napušta i sveže ulovljeni plen. U oskudici hrane jede i šumske plodove. Zabeleženi su i vrlo retki napadi na ljude koji su se dogodili isključivo u samoodbrani.

Vrlo su divlji i obično ih je teško videti u prirodi. Dnevno ris može da pređe od 5 do 25 km. Uglavnom ide istim prolazima. Ponovo posećuje neku teritoriju tek posle 7-10 dana. Svoju teritoriju ne napušta osim u vreme parenja, sezonskog seljenja izvora hrane ili kada je proganjan od strane lovaca. Mužjak i ženka se sreću samo kratko radi parenja između januara i aprila. Nakon razvića koje traje deset nedelja, ženka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu, a mladunci ostaju uz majku do sledećeg proleća. Očekivani životni vek riseva je 10-12 godina, premda postoje i dokazi o jedinkama koje su doživele 24 godine. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca doživi godinu dana. Uglavnom žive samotnjačkim životom, iako ponekad nekoliko riseva živi zajedno.

Autor: Maja Okuka

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta. Ukoliko smatrate da smo prekršili autorska prava, budite slobodni da nam se javite, uklonićemo fotografiju.