DPPS Logo DPPS Logo slika
Jezero Rusanda

Rusanda

Park prirode Rusanda nalazi se u selu Melenci na oko 17 kilometara od Zrenjanina u srednjem Banatu. Ukupna površina parka Rusanda je oko 1160 hektara koji obuhvataju različita staništa, najvećim delom slatinska područja, panonske slane stepe, pašnjake i livade, zatim slane vodene i močvarne površine, njive i šume. Park obuhvata istoimeno slano lekovito jezero koje je najveće takvo jezero u Srbiji i predstavlja veliko prirodno bogatstvo zbog mineralnog peloida sa dna jezera koje je izuzetno lekovito. Od 2014. godine,  na predlog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i odlukom Pokrajinske Vlade  jezero Rusanda sa njegovom okolinom je proglašeno za prirodno dobro od velikog značaja – II kategorija. Takođe Rusanda spada u značajna botanička područja (IPA) i područje od međunarodnog značaja za ptice (IBA). Na obali jezera je 1867. godine izgrađeno prirodno lečilište koje se do danas razvilo u Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Rusanda“, a koje danas ima veliki značaj u zdravstvenom turizmu. Ovo je jedno od najstarijih i najpopularnijih lečilišta u Srbiji  u kom se koristi peloid u terapijske svrhe. Postoji više legendi vezanih za otkriće lekovitosti Rusande. Jedna od legendi govori o tome kako je jezero dobilo ime, a priča je o devojci po imenu Roksanda koja je tražeći izgubljeni verenički prsten u mulju izlečila bolne zglobove. Druga verzija je o dečaku po imenu Steva Rus koji je čuvao svinje uz jezero i gacajući po blatu i pokušavajući isterati svinje koje su se kaljužale izlečio je šugu sa nogu. Još za vreme vladavine Turaka znalo se za lekovitost mulja, a na to nam ukazuje ime mesta Melenci koje je nastalo od turske reči „melisa“ koja znači melem, lek. Najzaslužniji za izgradnju samog lečilišta je paroh Nikola Bibić koji je izlečivši bolest šuge, prepoznao vrednost ovog blata, a zatim ga je poslao u Carsku akademiju u Beču na ispitivanje gde je prvi put dokazana lekovitost. Nakon toga postepeno, uz pomoć bogatih meštana koji su davali donacije, počela je izgradnja banje.

Jezero Rusanda je plitka eliptična depresija, napušten meandar reke Tise dužine oko 5,5 kilometara, širine 200-300 metara i dubine do 1,5 metar. Ostatak je nekadašnjeg Panonskog mora i u mulju koje je duboko i do jedan metar su velike koncentracije soli. Peloid ima jedinstven fizički i hemijski sastav, neorganskog je porekla i sačinjen je od različitih oksida: natrijuma, sumpora, gvožđa, kalcijuma, kalijuma, aluminijuma, silicijuma, hlora i magnezijuma. Voda ima salinitet oko 60 promila što je čini više slanom od morske vode i zbog visokog saliniteta ima veliku čistoću, a na to nam ukazuje i prisustvo silikatnih algi koje su bioindikatori čistih voda. Peloid sa dna jezera Rusanda je izuzetno lekovit zbog čega se izvlači iz jezera i koristi za kvalitetnu peloidnu terapiju u Banji Rusanda. Peloidom se leči niz oboljenja – kožne bolesti kao što su akne, ekcemi i psorijaza, zatim degenerativni reumatizam, bolesti koštano-zglobnog sistema, problemi sa kičmom, razne povrede i posttraumatska stanja nakon preloma i hirurških intervencija, deformacije u dečijem uzrastu poput skolioze, takođe neurološki i ginekološki problemi, leči bolesti krvnih sudova i bolesti mišića… Osim lekovitog blata Rusanda poseduje i geotermalni izvor temperature od oko 32◦C, koji se koristi u hidroterapiji.

Park prirode Rusanda se odlikuje bogatim biodiverzitetom, u kom se nalazi mnogo zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka i životinja. Od velikog značaja su slatine – zemljišta sa visokom koncentracijom soli na kojima opstaju specifične vrste biljaka  koje su upravo na takve uslove adaptirane i takve biljke se nazivaju halofite. Ova staništa imaju ogromnu botaničku vrednost i ugroženost zbog čega su zaštićena i nalaze se na Direktivi o staništima Evropske Unije i zahtevaju prioritetnu zaštitu. Zabeleženo je preko 230 vaskularnih biljaka od kojih veliki broj predstavlja strogo zaštićene vrste. Neke od njih su: slatinski pelin (Artemisia santonicum), Bassia sedoides, proha (Beckmannia eruciformis), vranjemil (Limonium gmelinii), švarcenbergova bokvica (Plantago schwarzenbergiana), caklenjača (Salicornia europaea), solnjača (Salsola soda), Scorzonera parviflora, lepljivi pucavac (Silene viscosa), panonska jurčica (Suaeda pannonica), Trifolium ornithopodioides, panonski zvezdan (Tripolium pannonicum)…

Faunu insekata obuhvataju redovi vilin konjica, pravokrilaca, riličara, tvrdokrilaca, dnevnih leptira… Od slatinskih račića prisutne su dve strogo zaštićene vrste: Eoleptestheria spinosa i Imnadia banatica. Iz klase vodozemaca identifikovano je četiri vrste: crvenotrbi mukač (Bombina bombina), obična krastača (Bufo bufo), gatalinka (Hyla arborea) i zelena žaba (Pelophylax lessonae). Od gmizavaca prisutni su livadski gušter (Lacerta agilis), belouška (Natrix natrix) i eskulapov smuk (Zamenis longissimus). Među kičmenjacima je najbogatija fauna ptica. Ovaj park je mesto gnežđenja mnogih vrsta ptica, ali i stajalište za veliki broj migratornih vrsta ptica. Od šljukarica značajne su vlastelica (Himantopus himantopus), velika carska šljuka (Numenius arquata), sabljarka (Recurvirostra avosetta), crvenonogi sprudnik (Tringa totanus), vivak (Vanellus vanellus) koje su karakteristične za slane vode, zatim grabljivice poput obične (Falco tinnunculus) i sive vetruške (Falco vespertinus), utine (Asio otus) i kukumavke (Athene noctua). Od ptica prisutne su još i plovka kašikara (Anas clypeata), bela roda (Ciconia ciconia), ždral (Grus grus), vrabac pokućar (Passer domesticus), zlatna vuga (Oriolus oriolus), čvorak (Sturnus vulgaris), seoski detlić (Dendrocopos syriacus), crnovrati gnjurac (Podiceps nigricollis)… Od sisara identifikovano je oko 30 vrsta, a najznačajnija koja nastanjuje slatinske livade je tekunica (Spermophilus citellus). Takođe su prisutni divlja mačka (Felis silvestris), jež (Erinaceus concolor), krtica (Talpa europea), mala rovčica (Sorex minutus), bizamski pacov (Ondatra zibethicus)…

Autor: Dragica Damjanović

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.