Šimšir (Buxus sempervirens) je vrsta biljke iz porodice Buxaceae. U pitanju je zimzelena biljka koja je tercijarni relikt. Raste u oblasti Mediterana (južna Evropa, severna Afrika i zapadna Azija) na do 2000 metara nadmorske visine, a može se naći na kamenitim staništima, suvim padinama i u mešovitim ili šumama bukve. Jako dobro podnosi ekstremne uslove kako visoke tako i niske temperature, može da raste na suncu u polusenci ili senci, a isto tako i na sušnom i na vlažnom zemljištu (iako je optimalno za šimšir da raste na umereno vlažnom zemljištu).

Koren šimšira je snažan, a sama biljka može da naraste do visine od 8 metara. Kora šimšira je žućkasta, a listovi su mu sjajni, tamnozeleni, jajoliki i dugački do 3 centimetra. Cveta u proleće (mart-april), a cvetovi su zelenkastožuti i oprašuju ih insekti. Plodovi su braon čaure koje sazrevaju u junu i koje sadrže do 6 semenki koje rasejavaju mravi. Šimširov moljac (Cydalima perspectalis) je čest parazit na ovoj biljci, a gusenice ovog moljca se hrane lišćem i pupoljcima šimšira. Još jedan parazit koji napada šimšir je Cylindrocladium buxicola vrsta gljivice koja izaziva sušenje biljke.

Šimšir je nekada korišćen u narodnoj medicini pa se šimšir tako koristio za lečenje urinarnih infekcija, uklanjanje crevnih glista, lečenje glavobolje, hemoroida, sifilisa… Ipak potrebno je biti jako oprezan zato što šimšir sadrži otrovne supstance poput buksina koje mogu izazvati povraćanje, proliv, grčeve, a u najtežim situacijama gušenje pa i smrt. Drvo šimšira je vrlo kvalitetno i nekada se koristilo za izradu instrumenata, češljeva, ručki za alatke… Šimšir je svakako najpoznatiji kao ukrasna biljka jer jako dobro podnosi šišanje te su ga u parkovima i baštama uzgajali još od doba starih Rimljana. Danas postoji veliki broj sorti šimšira koje se gaje kao ukrasne u vrtovima.

Šimšir je u Srbiji proglašen za strogo zaštićenu vrstu.

Autor: Jelena Laković