DPPS Logo DPPS Logo slika
Šipak

Šipak (Rosa canina)

Šipak (Rosa canina) poznat i kao divlja ruža, divlji šipak, pasja drača, pasja ruža, plotna ružica, šipurak je višegodišnji grm visine do 5 metara iz porodice Rosaceae. Široko je rasprostranjen u Evropi, severnoj Africi, zapadnoj i severnoj Aziji, od nizijskog do brdsko-planinskog područja do 2000 metara nadmorske visine. Sreće se pored puteva, u raznim tipovima šuma, proplancima, livadama, gradskim parkovima, a često se uzgaja kao živa ograda. Najviše mu odgovaraju sunčana mesta, ali uspeva i na vlažnim i na suvim mestima. Ova vrsta je počela da se širi i u Australiji i Severnoj Americi dok na Novom Zelandu ima status invazivne vrste.

Koren je dubok i snažno razvijen. Grane ovog listopadnog grma su dugačke, smeđe, povijene u luk i prekriva ih mnoštvo povijenih trnova dugih oko 1 centimetar. Listovi su naizmenično poređani, sa jedne strane su glatki, a sa druge strane imaju dlačice i dugi su do 9 centimetara. Na njihovoj peteljci se takođe nalaze bodljice. Ovaj grm krase njegovi krupni (prečnika do 8 centimetara) dvopolni cvetovi lepog mirisa. Građeni su od po pet latica najčesće svetloružičaste boje, ali se mogu sresti i beli. Mogu biti pojedinačni ili grupni, od tri do pet cvetova na jednoj grani. Cvetanje je u periodu od maja do juna, a oprašivanje vrše brojne vrste insekata. Plod je šipak koji se razvio iz cvetne lože, ovalnog je oblika, dug 2 centimetra i crvene je boje.

Šipak sadrži poveću količinu vitamina C, K i B2, karoten, limunsku i jabučnu kiselinu… a sakuplja se krajem leta i početkom jeseni. Zadnjih godina počela je da se gaji sorta koja nema bodlje radi lakšeg sakupljanja plodova. Plodovi imaju široku primenu pa se koriste za pravljenje čajeva, pekmeza, sokova, ulaze u sastav mnogih vitaminskih napitaka i kao lek koji povećava izlučivanje  jona natrijuma i vode iz organizma (diuretik). Može se sušiti prirodno na suncu ili u zagrejanoj peći. Suvi šipak ima nakiselo sladak ukus i bez mirisa je. Zbog sadržaja vitamina K deluje pozitivno na krvotok. Ako se šipak sakuplja za čaj, treba imati u vidu to da treba da bude tvrd za razliku od šipka koji se sakuplja za pekmez i koji mora biti zreo. Pored ploda, listovi i latice se takođe koriste u proizvodnji čajeva, međutim mogu se iskoristiti i semenke šipka zbog visokog sadržaja vitamina E i malog procenta vanilina (0,01%) koji daje nežan i ugodan miris. Iz tog razloga se semenke šipka koriste u proizvodnji biljnog ulja koje je sastavna komponenta mnogih preparata za tretiranje kožnih oboljenja. Šipak se takođe koristi za lečenje gastritisa, dijareje, avitaminoze, a povoljno utiče i na rad srca i bubrega. Stari Rimljani su koristili plodove šipka verujući da su delotvorni u borbi protiv virusa besnila iz porodice Rhabdoviridae te su ih koristili kao lek za besnilo pasa. Postoji zanimljivost vezana za moreplovce i šipak. Radi se o skorbutu, bolesti mornara koja je odnela veliki broj života tokom dugih prekookeanskih putovanja. Danas je poznato da skorbut nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C pa se smatra  da bi mnogi životi  mornara, redovnim konzumiranjem čaja od šipka, bili spaseni.

Šipak je široko rasprostranjena vrsta i samim tim u najvećem delu svog areala nije ugrožen. Ipak neke populacije u krajnjim delovima areala su pod pritiskom pa su stoga zaštićene kao što je to na primer slučaj u Finskoj. U Srbiji je šipak proglašen za zaštićenu vrstu.

Autor: Anita Japundžić

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.