Sitnocvetna vrbovica (Epilobium parviflorum) je vrsta žbunolike biljke iz porodice Onagraceae, a poznata je i pod imenima mala mlečika, malocvetna vrbolika, vrbovka, noćura ili svilovina. Raste u umerenim delovima Evrope, Azije i Severne Amerike, a pretežno naseljava mesta uz potoke, tresave, močvare, šumske čistine, paljevine, a može se naći kako u listopadnim tako i u četinarskim (naročito borovim) šumama na do 2500 metara nadmorske visine.

Stabljika ove biljke je okrugla, prekrivena dlakama i dostiže visinu od 80 centimetara. Listovi pri dnu stabljike su grupisani u rozetu, sedeći, lancetastog su oblika, dlakavi sa naličja i dugi su do 10 centimetara. Sitnocvetna vrbovica cveta u periodu od juna do avgusta, a cvetovi su sitni (dugački do 1 centimetar) i svetlocrvenkasti, rozi ili beli. Oprašivanje cvetova vrše insekti, a plod ove biljke je oko 7 centimetara duga čaura prekrivena dlačicama u kojoj su crne semenke koje se rasejavaju vetrom.

Koristi se u tradicionalnoj medicini (poznata je njena upotreba među severnoameričkim starosedeocima kao i među Evropljanima) pre svega za bolesti prostate, olakšavanje mokrenja, ali ova biljka takođe ublažava tegobe sa želudcem i crevima. Uglavnom se koristi kao čaj koji se spravlja od listova i stabljike ove biljke. Takođe sitnocvetna vrbovica je jestiva pa se tako sirovi ili kuvani izdanci mogu jesti, dok korenje može da se peče, melje i koristi kao zamena za kafu.

U Srbiji je sitnocvetna vrbovica proglašena za zaštićenu vrstu.

Autor: Stefan Palalić