DPPS Logo DPPS Logo slika
Koren sladića

Sladić (Glycyrrhiza glabra)

Sladić (Glycyrrhiza glabra) poznat i kao dobar koren, glićirica, gospino bilje, likorica, likoriš, slatki bagrem, slatki koren, slatko drvce, šećerni koren je višegodišnja zeljasta ili poludrvenasta biljka iz porodice mahunarki ili leptirnjača (Fabaceae). Naučno ime je izvedeno od dve grčke reči: glukus-sladak, rhiza-koren. Poreklom je iz južne Evrope, ima je i u Aziji gde je veoma cenjena lekovita biljka (posebno u Kini), a u manjoj meri se uzgaja i na ostalim kontinentima. Stanište sladića su uglavnom peskovita i glinovita zemljišta pored reka, na suvim ili umereno vlažnim livadama, na rubovima polja, u šikarama… na nadmorskoj visini do 1500 metara. Otporna je na niske temperature pa se može sresti i na područjima gde temperatura pada do -18°C. U Srbiji je veoma retka biljka, ima je u Vojvodini, uz obalu Dunava i Tise.

Koren sladića je snažan i razgranat, smeđe boje spolja, a žute iznutra i iz kog rastu vreže. Sladić može da naraste do 1,5 metara u visinu, ponekad i do 2 metra. Vremenom grane delimično odrvene u donjem delu stabla. Listovi su naizmenično raspoređeni i neparno perasto složeni sa do 17 ovalnih listića koji su tupi i ravnog ruba, dugi do 15 centimetara. Listovi i stablo su prekriveni sitnim žlezdanim dlačicama koje su lepljive. Cveta u julu i avgustu, a cvetovi su dvopolni, prijatnog mirisa i organizovani u cvast dugu oko 15 centimetara. Grozdasta cvast je kraća od listova i sačinjena je od 20 do 30 sitnih, dvopolnih cvetića karakterističnih za leptirnjače (veličine oko 1 centimetar), svetloplave do ljubičaste boje, retko žućkasto bele boje. Oprašivanje vrše insekti. Plod je pljosnata mahuna duga oko 2 centimetra, crvenosmeđe obojena, a koja sadrži do 5 semenki. Razmnožavanje je vegetativno ili semenkama.

Često se uzgaja jer je izuzetno lekovita biljka. Lekoviti deo biljke je koren bogat glicirizinom koji je mnogo slađi u odnosu na šećer. U jesen se vadi koren i vreže, a potom se ostavljaju na sušenje. Od osušenog korena se pravi crni šećer u šipkama koji je delotvoran kod prehlada i kašlja. U Španiji i Italiji se na ulicama kao poslastica prodaju osušeni ili sveži komadi korena sladića koji se žvaću. U Francuskoj se od korena sladića pravi slatki, osvežavajući napitak, a takođe u nekim zemljama se upotrebljava u prehrambenoj industriji za proizvodnju piva, vina, slatkiša, u kulinarstvu kao začin i dodatak sosevima, pa čak se koristi i za pravljenje sredstava za gašenje požara. U velikoj meri se koristi  u medicini. Stari Grci i Rimljani su ga upotrebljavali za lečenje kašlja i plućnih bolesti, u tradicionalnoj kineskoj medicini smatralo se da jača snagu i korišćen je za lečenje bolesti organa za varenje, a Indijci su ga smatrali afrodizijakom. Danas se prave različiti lekoviti preparati čaj, tinkture, sirupi, pastile, gelovi, kreme… Pored glicirizina, koren sladića je bogat vitaminima grupe B i vitaminom E, mineralima (kalcijum, gvožđe, hlor, fosfor, cink, magnezijum, selen), sadrži flavonoide, sterole, kumarine, saponine, etarsko ulje, oksalnu kiselinu, tanine, smolu, skrob. Naročito je velika primena čaja koji blagotvorno deluje na niz zdravstvenih tegoba, pre svega kod prehlada izazvanih virusima i bakterijama jer ima snažno antibakterijsko, antivirusno i antiupalno dejstvo. Čisti disajne puteve, razređuje bronhijalnu sluz, olakšava iskašljavanje i poboljšava imunitet. Kod bolesti organa za varenje koristi se u borbi protiv helikobakterije i čira na želucu jer aktivna supstanca glicirizin sprečava širenje helikobakterije i obnavlja želudačno tkivo. Upotrebljava se protiv gorušice, nadutosti, kod osoba koje pate od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Ima detoks dejstvo te pomaže kod izlučivanja toksina i otpadnih produkata metabolizma, i zato je neretko u mešavinama čajeva za čišćenje jetre. Ublažava bolove u zglobovima i mišićima. Efikasan je kod uklanjanja depresivnih stanja, anksioznosti i stresa. Povoljno deluje na smirenje grčeva glatke muskulature pa se preporučuje kod menstrualnih bolova i grčeva u stomaku. Takođe, deluje na ublažavanje simptoma menopauze kod žena, jer koren sadrži fitoestrogene koji oponašaju estrogen. Uspostavlja hormonalni balans, reguliše lučenje hormona nadbubrežne žlezde adrenalina i kortizola. Sprečava opadanje kose kod muškaraca jer sadrži supstancu koja sprečava transformaciju testosterona u dihidrotestosteron, pa se koristi i u pravljenju šampona protiv opadanja kose. Kod kožnih oboljenja kao što su ekcem, atopijski dermatitis i psorijaza koriste se kreme na bazi korena sladića. Materije korena sladića koje imaju antifungalno dejstvo učinkovito deluju protiv kandidijaze. Prema novijim istraživanjima sladić sprečava pojavu karijesa jer uništava bakterije koje ga izazivaju. Čaj se ne bi trebao koristiti duže od 4-6 nedelja jer usled dugotrajne upotrebe i povećanih doza može uzrokovati visok krvni pritisak, aritmiju, glavobolju, otečene zglobove i hipokalemiju (gubitak kalijuma). Ne preporučuje se dojiljama i trudnicama, kao ni osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti, osobama koje su na hormonskoj terapiji i kod ciroze jetre. Zbog mogućih neželjenih efekata savetuje se konsultovanje sa lekarom pre upotrebe čaja ili nekog drugog proizvoda od sladića. Sladić se koristi i za sprečavanje erzije tako što se sadi na erozivnom zemljištu koje potom stabilizuje svojim korenovim sistemom.

Neke populacije sladića su ugrožene zbog prekomernog sakupljanja pre svega zbog lekovitosti. U Srbiji je sladić proglašen za zaštićenu vrstu.

Autor: Dragica Damjanović

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.