Srebrna lipa (Tilia tomentosa) je listopadno drvo iz porodice Malvaceae (prema nekim drugim nomenklaturama pripada porodici Tiliaceae). Rasprostranjena je u jugoistočnoj Evropi (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Mađarska, Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Albanija, Severna Makedonija, Grčka) i zapadnoj Maloj Aziji (Turska). Iako srebrna lipa može da gradi čiste šume to nije tako česta situacija pa tako u Srbiji obrazuje čiste šume u brdskim predelima poput okoline Lajkovca, Avale i Vršačkog brega. Mnogo češće obrazuje mešovite šume naročito sa vrstama kao što su bukva, hrast ili javor. Odgovaraju joj kako senovita tako i sunčana mesta na nadmorskoj visini do 1500 metara.

Korenov sistem srebrne lipe je prilično jak, stoga je čest uzročnik izdizanja betonskih staza koje su u neposrednoj blizini korena. Može da naraste do visine od 35 metara i maksimale širine krošnje do 10 metara. Krošnja je okrugla i gusta, listovi su srcoliki, sa lica jarko zelene boje sa retkim dlačicama, a sa naličja su srebrnobele boje. Po rubu su blago testerasti i zašiljeni na samom kraju, a mogu biti dugi oko 12 centimetara. Kada duva vetar i listovi trepere, ovo drvo iz daljine deluje kao da ima beličaste listove. U jesen listovi srebrnobele boje dobijaju predivnu žutu boju. Mlada stabla su glatka i sivobele boje, za razliku od starijih koja su malko tamnija i ispucala. Cveta u junu i julu, a cvetovi su hermafroditni, žuti, sitni i veoma mirisni te se ovo drvo može lako prepoznati i po mirisu. Cvetovi su grupisani u cvasti od po 6 – 9 sitnih cvetića koji vise na dugačkim drškama. Oprašivanje vrše pčele. Plod je okruglast i najčešće prečnika do 1 centimetar. Otporna je na mnoge bolesti i insekte koji su skolni da je napadaju (retko je napadaju biljne vaši, gusenice nekih leptira i gljivice iz roda Phytophthora), a takođe je vrlo dugovečna čemu u prilog govori i činjenica da se navodno u gradu Jašiju u Rumuniji nalazi srebrna lipa stara 500 godina.

Privlači veliki broj pčela što je korisno u proizvodnji meda. Dobro podnosi i kišu i sušu, stoga je nezaobilazno drvo u mnogim gradskim parkovima, alejama, uličnim drvoredima i dvorištima. Još od davnina je poznato lekovito dejstvo cvetova lipe, te se oni sakupljaju za čajeve. Zbog svojih aktivnih sastojaka koji se nalaze u cvetu, poput organskog jedinjenja leukoantocijanidina, eteričnog ulja, sluzi  i mnogih fitonutrijenata, koristi se u narodnoj medicini kao sredstvo za izmokravanje, za smirenje stomačnih grčeva i olakšavanje varenja. Osim cveta može se koristiti i mlado lišće srebrne lipe koje je jestivo i može da se jede sirovo ili kuvano.

Srebrna lipa nije ugrožena vrsta, a čak je u nekim oblastima i invazivna, ali ipak u nekim zemljama poput Grčke postaje retka. Glavni faktori koji ugrožavaju određene populacije srebrne lipe su prekomerno branje cvetova zarad upotrebe u tradicionalnoj medicini i stoka koja jede mlade biljke. Takođe čiste šume srebrne lipe su u nekim delovima areala ugrožene pa su iz tog razloga čiste lipove šume u Bugarskoj zaštićene zakonom. U Srbiji je srebrna lipa proglašena za zaštićenu vrstu.

Autor: Anita Japundžić