DPPS Logo DPPS Logo slika
Stela

Stela (Matteuccia struthiopteris)

Stela (Matteuccia struthiopteris) poznata i kao bujadika ili nojevo pero je vrsta paprati iz porodice Onocleaceae. Latinski naziv vodi poreklo od dve reči “struthion” što znači noj i “pteris” što znači paprat. Naseljava umerene regione severne hemisfere (centralnu i severnu Evropu, sever Azije i sever Severne Amerike). Raste uz obale reka, jezera i bara, na peščanim sprudovima, ivici šume, močvarama i do 1000 metara nadmorske visine. Uglavnom raste u senci ili polusenci, na glinovitom, peskovitom ili humusnom zemljištu koje sadrži dovoljno vlage i koje je neutralno ili blago kiselo.

Stela formira busenaste kolonije, a naročito zahvaljujući sposobnosti da razvija bočne stolone iz kojih izrasta novo lišće. Pod zemljom formira rizom iz kog polazi kratka stabljika. Sa stabljike polazi centralna osovina lista (rahis) koji je svetlozelene boje. Postoji dva tipa listova, sterilni koji služe za fotosintezu i fertilni na kojima se razvijaju sporangije sa sporama koje služe za razmnožavanje. Sterilni listovi su jarko zeleni, svetliji sa naličja, i rastu gotovo uspravno. Mogu da dostignu visinu i od 170 centimetara, a široki su oko 35 centimetara i sužavaju se ka vrhu dobijajući izgled nalik nojevom peru. Svaki sterilni list je izdeljen na do 50 pari režnjeva. Tokom jeseni propadaju i ponovo se razvijaju u proleće. Fertilni listovi su kraći, visine do 60 centimetara i svaki je izdeljen na do 30 režnjeva. Kada počinju da se formiraju tokom leta zelene su boje, tokom jeseni postaju zlatnožuti da bi kad potpuno sazreju krajem jeseni bili braon. Povijeni su preko sporangija (pošto paprati ne formiraju cvet, a samim tim ni semena) kojih ima do 30 po režnju i koje se razvijaju tokom jeseni. Ovi listovi se formiraju pri sredini busena tako da ih sterilni listovi štite. Fertilni listovi prezimljuju i spore koje su zelenkaste se rasejavaju iz sporangija pomoću vetra u proleće. Izgledom je ovu biljku moguće pomešati sa vrstama poput Osmundastrum cinnamomeum, Woodwardia virginica ili Thelypteris palustris. Larve leptira poput onih vrste Sthenopis pretiosus ili vrsta iz roda Papaipema se razvijaju na steli i njome se hrane. Ovom biljkom se takođe hrani i vrsta biljne vaši Amphorophora ampullata.

Ova paprat je popularna kao ukrasna biljka u baštama. Tokom leta joj je potrebno puno vode, a tokom zime je potrebno obrezivati mrtvo lišće kako bi se biljka neometano razvijala. Uglavnom ne trpi veliku vrućinu i vetar. U nekim delovima Severne Amerike i Japana se jedu nezreli neotvoreni listovi ili klice ove biljke. Iako nisu nađeni izveštaji koji potvrđuju da je ova vrsta biljke toksična, jedan broj paprati sadrži kancerogene supstance pa je oprez preporučljiv. Mnoge paprati sadrže enzim tiaminazu, koji oduzima telu vitamine B kompleksa, ali koji u malim količnama neće naštetiti ljudima koji jedu hranu bogatu vitaminom B. Enzim se uništava toplotom i sušenjem tako da se preporučuje termički obraditi biljku pre jela.

Stela je na listi IUCN-a u kategoriji poslednje brige (LC) zbog svoje široke rasprostranjenosti, ali je u Srbiji zaštićena kao strogo zaštićena vrsta.

Autor: Milica Jakšić

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.