Suva planina se nalazi u jugoistočnoj Srbiji i pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina. Prostire se pravcem severozapad-jugoistok sa nadmorskim visinama od 250 do 1810 metara. Suva planina je masiv sa izuzetnim oblicima kraškog reljefa, sedimentima različite starosti bogatih fosilima, jedinstvenom fitocenozom i šumskim ekosistemom, u okviru kojeg je zastupljeno oko 1200 biljnih vrsta što je i bio jedan od razloga da se Suva planina proglasi Specijalnim rezervatom prirode čija je površina 31860 hektara. Najtipičniji oblici površinskih kraških elemenata su vrtače koje su razvijene na zaravnjenim krečnjačkim predelima, a na padinama ih nema ili se tu javljaju izuzetno retko. “Boginjavi kras” se može pronaći u određenim delovima Suve planine, a karakterišu ga vrtače koje su gusto raspoređene i razbacane po čitavoj površini, ali se neke od njih javljaju i duž raseda, u nizovima ili u dnu suvih dolina. Osim ovih kraških elemenata mogu se sresti i specifični oblici kraške erozije: prozorci, potkapine, šupljine i kaverne u stenama. Prozorci Sveti Ilija i Kupina kao i neke potkapine Jelašničke klisure se ističu svojom lepotom i veličinom. Pošto je mahom sačinjena od krečnjaka Suva planina nema velike niti velik broj vodotokova.  Izvori i rečni tokovi su ograničeni na podnožje planine, dok na samom krečnjaku postoji samo jedan izdašniji izvor na 1260 metara nadmorske visine što je jedan od najviših izvora na krečnjaku u istočnoj Srbiji. Glavni vodeni tok je Nišava zajedno sa svojom pritokom Kutinskom rekom i one su praktično najznačajniji vodotoci ove planine.

Zbog svoje bogate flore i faune Suva planina je na listi IBA, IPA i PBA područja. Suva planina predstavlja refugijum flore tercijara koja je bila široko rasprostranjena na Zemlji pre ledenih doba. Zbog klimatskih uslova naročito specifičnih u klisurama nekoliko tercijarnih predstavnika (u vidu relikata) i danas naseljava Suvu planinu (Corallorhiza trifida, Goodiera repens,  i gospina papučica (Cypripedium calceolus) čije su jedino sigurno nalazište u celoj Srbiji šume smreke na Suvoj planini). Što se tiče tipova staništa Suvom planinom dominiraju četinarske i listopadne šume, ali i pašnjaci na krečnjaku. Dve vrste ramondi Ramonda serbica i Ramonda nathaliae  su takođe relikti tercijera i one su ostatak nekada suptropske flore u oblasti Mediterana i Evrope.

Faunu Suve planine koja je zaista bogata i raznovrsna čini preko 200 vrsta insekata, 10-ak predstavnika herpetofaune, 10-ak vrsta riba, preko 120 vrsta ptica i preko 20 vrsta sisara. Dve populacije leptira uskršnji leptir (Zerynthia polyxena) i  Parnassius mnemosyne su označene kao nacionalno značajne. Još neke od prisutnih vrsta leptira su: lastin repak (Papilio machaon), žiličasti kupusar (Pieris napi), šafranovac (Colias croceus)… Ribe se uglavnom mogu pronaći u vodotocima u podnožju Suve planine, a neke od vrsta koje se tu mogu naći su potočna pastrmka (Salmo trutta), krkuša (Gobio gobio), šaran (Cyprinus carpio), babuška (Carassius gibelio), bodorka (Rutilus rutilus)…  Zmije su zastupljene sa 4 vrste i to su smuk (Coluber longissimus), poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i belouška (Natrix natrix) koja se pre svega može sresti u potocima i rekama Suve planine. Najznačajniji predstavnici faune ptica su bela kanja (Neophron percnopterus), sivi soko (Falco peregrinus), riđi mišar (Buteo rufinus), jastreb (Accipiter gentilis), planinski popić (Prunella collaris), bonelijev zviždak (Phylloscopus bonelli), puzgavac (Tichodroma muraria)… Najznačajniji sisarski predstavnici Suve planine su snežna voluharica (Chionomys nivalis), šumski miš (Apodemus sylvaticus), veliki sivi puh (Myoxus glis), slepo kuče (Spalax leucodon), divlja mačka (Felis silvestris), Microtus subterraneus, Dryomys nitedula…

Autor: Stefan Palalić