DPPS Logo DPPS Logo slika

Suva planina

Podeli na:

Suva planina se nalazi u jugoistočnoj Srbiji i pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina. Prostire se pravcem severozapad—jugoistok u visinskim zonama od 250 m do 1.810 m. Suva planina je masiv sa izuzetnim oblicima kraškog reljefa, riznicom sedimenata različite starosti bogatih fosilnom florom, jedinstvenom fitocenozom i šumskim ekosistemom, u okviru kojeg je zastupljeno oko 1200 biljnih vrsta što je i bio jedan od razloga da se Suva planina proglasi Specijalnim rezervatom prirode čija je površina 31860 ha. Najtipičniji oblici površinske kraške morfologije Suve planine su vrtače. One su razvijene, uglavnom, na zaravnjenim delovima krečnjaka, dok su na padinama znatno ređe ili potpuno nedostaju. U pojedinim delovima terena vrtače su vrlo česte, te se takve površine krečnjaka nazivaju „boginjavi kras“. Vrtače boginjavog krasa su haotično rasute po čitavoj površini, ali je zapaženo da se neke od njih javljaju u nizovima, duž raseda ili po dnu suvih dolina, tako da se van boginjavog krasa na Suvoj planini uočavaju i pojedinačne vrtače. Bogata morfološka ornamentika daje veoma atraktivan izgled Suvoj planini dopunjena je specifičnim oblicima kraške erozije: prozorcima, potkapinama, šupljinama i kavernama u stenama. Veličinom, lepotom i bizarnošću svoga položaja posebno se ističu prozorci Kupina i Sveti Ilija i nekoliko potkapina u Jelašničkoj klisuri. Suva planina je siromašna vodom, zbog propustljivosti krečnjaka, kroz čije pukotine padavine poniru do vododržljivih slojeva.  Izvori i rečni tokovi su ograničeni na podnožje planine, dok na samom krečnjaku postoji samo jedan izdašniji izvor, u podnožju Rakoša, na 1260 m, što je jedan od najviših izvora na krečnjaku u istočnoj Srbiji. Hidrografska mreža Suve planine koja je jako razgranata posredno ili neposredno pripada slivu Južne Morave. Glavni vodeni tok je Nišava, koja drenira najveći deo terena, zajedno sa svojom pritokom Kutinskom rekom.

Zbog svoje bogate flore i faune Suva planina je na listi IBA, IPA i PBA područja. Što se tiče flore specifičnost šumskog pojasa Suve planine je da je ona refugijum znatnog dela tercijarne flore koja je postojala pre ledenog doba na Zemljinoj kugli, u kojoj su bili zastupljeni predstavnici sadašnje tropske, suptropske, mediteranske i atlantske flore. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i specifičnostima klisura i zaklonjenih krečnjačkih terena Suve planine, nekoliko tercijarnih vrsta (koje su znatno smanjile svoj areal ili potpuno nestale u Evropi) sačuvale su se na prostoru Suve planine kao relikti. Od takvih vrsta za Suvu planinu su karakteristične Goodiera repens, Corallorhiza trifida i gospina papučica (Cipripedium calceolus) koja je u Srbiji pouzdano utvrđena samo u smrčevim šumama Suve planine. Dominantni tipovi staništa su mešovite širokolisne listopadne i četinarske šume i termofilni delimično kultivisani ili nekultivisani pašnjaci na krečnjacima. Prirodnu vegetaciju Suve planine čini dvadeset pet biljnih asocijacija zajedno sa preko 100 opisanih endemičnih biljaka i ukupnim brojem od  preko 1.200 biljnih vrsta. Među reliktnim vrstama tercijarne reliktne flore Evrope na Suvoj planini se pominju dve vrste ramondi Ramonda serbica i Ramonda nathaliae koje su ostatak suptropske flore Evrope i Mediterana verovatno afričkog porekla.

Brojna staništa i ekosisteme Suve planine naseljava izuzetno raznovrsna fauna preko 200 vrsta insekata, 10-ak predstavnika herpetofaune, 10-ak vrsta riba, preko 120 vrsta ptica i preko 20 vrsta sisara. Dve populacije leptira uskršnji leptir (Zerynthia polyxena) i  Parnassius mnemosyne su označene kao nacionalno značajne. Još neke od prisutnih vrsta leptira su: lastin repak (Papilio machaon), šafranovac (Colias croceus), žiličasti kupusar (Pieris napi)… Reke podnožja Suve planine bogate su autohtonim vrstama riba kao što su potočna pastrmka (Salmo trutta), krkuša (Gobio gobio), šaran (Cyprinus carpio), babuška (Carassius gibelio), bodorka (Rutilus rutilus)…  Zmije su zastupljene sa 4 vrste i to su smuk (Coluber longissimus), poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i u vodama potoka i reka u slivu Suve planine belouška (Natrix natrix). Najznačajniji predstavnici faune ptica su bela kanja (Neophron percnopterus), sivi soko (Falco peregrinus), riđi mišar (Buteo rufinus), jastreb (Accipiter gentiles), planinski popić (Prunella collaris), bonelijev zviždak (Phylloscopus bonelli), puzgavac (Tichodroma muraria)… U Fauni sisara Suve planine posebno se ističu snežna voluharica (Chionomys nivalis), veliki sivi puh (Myohus glis), divlja mačka (Felis silvestris), a od posebnog značaja su i  Microtus subterraneus, slepo kuče (Spalax leucodon), šumski miš (Apodemus sylvaticus), Dryomys nitedula

Autor: Stefan Palalić