DPPS Logo DPPS Logo slika
Veliki tetreb

Veliki tetreb (Tetrao urogallus)

Veliki tetreb (Tetrao urogallus) ili tetreb gluhan pripada redu kokoši (Galliformes) i porodici fazana (Phasianidae). Naseljava Evropu (Pirineje, Alpe, Karpate, planine Balkana, Skandinaviju, Škotsku) i neke delove Azije (od Sibira do Mongolije) najčešće do 2000 metara nadmorske visine. U Srbiji živi na visokim planinama kao što su Golija, Zlatar, Zlatibor, Kopaonik, Prokletije, Stara planina, Tara i Šar-planina. Nastanjuje guste, mešovite i četinarske šume (kao i tajge) većih nadmorskih visina (iznad 1200 metara) koje su isprekidane proplancima i drugim delovima otvorenog staništa sa dobro razvijenom zeljastom i žbunastom vegetacijom, a takođe se može sresti u žbunjacima kleke (Juniperus communis) ili bora krivulja (Pinus mugo). Postoji 13 podvrsta koje naseljavaju različite delove Evrope.

Veliki tetreb je prilično velika ptica, a mužjaci su znatno veći od ženki. Mužjaci imaju dužinu tela do 115 centimetara, raspon krila do 120 centimetara i teže do 6,5 kilograma, dok je dužina tela ženki do 64 centimetra i težina do 2,5 kilograma. Polni dimorfizam je veoma izražen jer su mužjaci dosta atraktivnijeg izgleda u odnosu na ženke. Tamno su obojeni sa metalnozelenim prelivom u predelu vrata, crnim stomakom i repom koji su posuti belim tufnama i crveno smeđim, kratkim i okruglastim krilima sa okruglastim belim mrljama. Na glavi iznad očiju imaju jarko crvene nabore, a kljun je snažan, zakrivljen i žute boje. Za mužjake su karakteristična velika repna pera koja šire poput lepeze. Ženke su smeđe boje sa crnim horizontalnim prugama, a vrat i grudni deo su narandžasto smeđi bez pruga. Ovakva obojenost ženkama tetreba omogućava dobru kamuflažu. Kod oba pola su noge prekrivene perjem, a u zimskom periodu među prstima im izrastu resice koje im omogućavaju bolje kretanje po snegu, dok u proleće te resice nestaju. Boja perja se menja tokom godine pa tako nakon parenja, sredinom maja postepeno počinje mitarenje (zamena perja). Osim perja dolazi i do ljuštenja rožnatih delova – kljun, kandže, zamena resica na prstima. Sredinom leta tetrebi menjaju kompletno perje zbog čega gube sposobnost leta i u tom periodu traže mirnija i skrovitija mesta dok mladi pilići tokom leta dva puta menjaju perje.

Hrane se preko dana, a noću spavaju na granama drveća. Ishrana je veoma raznovrsna, a zavisi od trenutne dostupnosti hrane i vremenskog perioda. U proleće i leto glavni izvor hrane je bobičasto voće kao što su borovnice, jagode, maline, kupine, brusnice… zatim razne semenke, mladi pupoljci i listovi, ali i sitni beskičmenjaci – različiti insekti (mravi, skakavci, razni tvrdokrilci) i njihove larve, pauci, crvi, gliste, puževi, gusenice… Zimi je mnogo siromašniji izbor i hrane se iglicama četinara (bora, jele, smrče) i ponekad šišarkama i pupoljcima breze i jarebike. Kako iglice nisu lake za varenje u želudcu imaju gastrolite (želudačno kamenje) kojim melju iglice, a takođe imaju i dva slepa creva puna simbiontskih bakterija koje im omogućavaju bolje varenje. Pilići koji rastu i razvijaju se moraju jesti kalorijski jaču hranu bogatu proteinima kojima obiluju beskičmenjaci pa se oni pre svega hrane gusenicama i lutkama leptira, mravima, stonogama i tvrdokrilcima. Jajima i pilićima velikog tetreba se hrane životinje poput jastreba (Accipiter gentilis), divlje svinje (Sus scrofa), divlje mačke (Felis silvestris), kune belice (Martes foina), kune zlatice (Martes martes), mrkog medveda (Ursus arctos) i lisice (Vulpes vulpes) premda većina navedenih životinja lovi i odrasle tetrebe, ali uglavnom nema naročitog uspeha. Što se odraslih jedinki tiče love ih krupni lovci poput surog orla (Aquila chrysaetos), buljine (Bubo bubo), sivog vuka (Canis lupus) i risa (Lynx lynx).

Parenje počinje sredinom marta, a može da traje do kraja maja u zavisnosti od vremenskih prilika i tada se mužjaci i ženke okupljaju na lekovima (lek je švedska reč za igru) to jest pevalištima. Mužjaci se bore za pristup ženkama svojim ljubavnim ritualima. Ritual uglavnom počinje tako što se mužjak popne na granu gde svoje raskošno repno perje širi u lepezu, nakostreši perje, krila širi i spušta, upire kljun naviše, vrat pomera gore dole dok ispušta karakteristične glasove. Nakon nekog vremena spuštaju se sa grane na neki otvoreni prostor gde nastavljaju udvaranje. U toku svadbene igre mužjaci su u ljubavnom zanosu i tada dolazi do zatvaranja ušnih školjki i očnih kapaka kada maltene postaju gluvi i slepi. Zbog toga je nastala izreka zaljubljen kao tetreb. Svaki mužjak nastoji da okupi što veće jato koka. Često dolazi i do direktnih sukoba kada se mužjaci bore kljunovima, sve dok se slabiji ne preda i prepusti prevlast nad ženkom. Ženke biraju najizdržljivije i najatraktivnije mužjake. Nakon oplođenja mužjaci i ženke se razilaze, a koke zatim u blizini mesta parenja prave gnezda od trave, mahovine i perja na tlu sakrivena u travi, žbunju, ispod korenja i izvaljenih stabala. Koka snese do 12 pegavih jaja oblikom i veličinom nalik kokošijim i na tim jajima leži neprekidno oko mesec dana, a iz njih se izlegu pilići koji su odmah pokretni i mogu sami da se hrane uz pomoć majke koja im pronalazi mravinjake. Već nakon 3-4 nedelje počinju pomalo da lete. Pilići su dobro kamuflirani (kao i ženke) što im pruža dobru odbranu od grabljivica. Kod koka je izražena izrazita majčinska briga za svoje mladunce te će u slučaju opasnosti koka skretati pažnju na sebe tako što će glumiti da je povređena kako bi zaštitila svoje mladunce, a pilići se u takvoj situaciji sakrivaju i kandžama navlače na sebe travu i lišće. U jesen se mladi mužjaci odvajaju od koke i neko vreme žive u grupi dok mlade ženke sa kokom ostaju do proleća. Mladi mužjaci postaju polno aktivni nakon godinu dana, a ženke nakon dve.

Veliki tetreb ima veliki areal tako da se ne smatra ugroženom vrstom iako je u određenim delovima areala njegova brojnost u padu pre svega zbog prekomernog lova jer je tetreb od davnina vrlo popularan za lov u Evropi. Ipak danas je u mnogim zemljama lov na velikog tetreba zabranjen, a i veliki deo staništa ove vrste u Evropskoj Uniji je zaštićen u okviru Natura 2000. Veliki tetreb je u nekim delovima areala osim prekomernim lovom ugrožen i zbog destrukcije šumskih staništa, pretvaranja prirodnih šuma u plantažne šume jedne vrste, šumskih požara, izgradnje puteva, ski-staza i turističkih objekata… Nekada veoma rasprostranjena vrsta u planinskim područjima Srbije, sada broji svega 80 do 90 gnezdećih parova te je stoga proglašen za strogo zaštićenu vrstu.

Autor: Dragica Damjanović

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.