Većini čitalaca Palić možda asocira samo na jezero ali u stvarnosti to nije tako. Palić je mnogo veći pojam nego što mislimo. Naime jezero Palić koje svi znamo i u kome će  u daljem tekstu biti pisano je deo Parka prirode „Palić“. Pored jezera ovde se nalazi i čitavo naselje koje je dobilo ime po jezeru i koje čini sastavni deo Subotice, a nalazi se na zapadnoj obali jezera. Naselje Palić je zbog blizine jezera veoma je važan turistički centar u Vojvodini. Ovde se nalaze i mnogi hoteli, banja, sportski centar i zološki vrt.

Jezero Palić je udaljeno 8 km od Subotice, a veoma blizu je i granica sa Republikom Mađarskom. Jezero je eolskog porekla i ono predstavlja najveće prirodno jezero na teritoriji Republike Srbije. Iako je naučno dokazano da je jezero eolskog porekla, za njega se vezuju i dve legende koje objašnjavaju kako je jezero nastalo. Prva legenda kaže da je Jezero Palić ostatak Panonskog mora i da je zbog toga u jezeru veći salinitet vode nego u drugim slatkovodnim jezerima, a druga legenda kaže da je jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je na ovom području čuvao ovce. Površina ovog jezera iznosi 4,6 km², a zbog nivoa zaštite, za turiste je uređeno 3,8 km² sa tri posebne plaže. Prosečna dubina jezera iznosi 1,9 metara dok se najdublja tačka jezera nalazi na dubini od 3,5 metara. Jezero je nastalo od izdani, a najveću količinu vode dobija od padavina.

Krajem 18. veka se došlo do saznanja da je mulj iz ovg jezera veoma lekovit ali prva odluka da se ovo prirodno bogatstvo iskoristi došla je tek 1845. godine kada je prema ideji lekara iz Subotice izgrađena gostionica Donja trščara i ona predstavlja temelj za dalji razvoj na ovom području. Izgradnjom Toplog kupatila 1852-1854 godine utemeljena je i naja Palić i ovo više nije predstavljalo izletište za okolne stanovnike nego prerasta u ozbiljno letovalište. Prolaskom pruge kroz Palić 1869. godine i otvaranjem linije Budimpešta-Zemun 1883. godine stvoren je veliki prosperitet za banju Palić. Pored toga što se Palić izgrađivao u lečilišnom pravcu, na Paliću se takođe paralelno razvijao i kulturnom turizam. 1881. godine na Paliću su prvi put organizovane „Palićke sportske igre“ koje su nastale 15 godina pre održavanja prvih Olimpijskih igara. U periodu između 1909 – 1912. godine na Paliću su izgrađeni Vodotoranj, Velika terasa i Muzički paviljon. Nakon izgradnje ovih objekata izgrađen je Ženski štrand i u hotel je adaptirana Gornja trščara, dok je Donja trščara porušena. Nedugo zatim posle Prvog svetskog rata izgrađen je i Muški štrand koji je bio najveći objekat takvog tipa u okruženju. Između dva rata na prostoru jezera su građene i vikendice za odmaranje bogatih ljudi iz Subotice. 2000tih godina na Paliću je izgrađen hotel „Prezident“ koji se izgledom uklapao u već postojeći ambijent, a vikendice koje su se nalazile u okolini, kojih je bilo preko 200, počele su da se preuređuju u hotele manjih kapaciteta.

Što se turizma na Paliću tiče on je u visokom stepenu razvijen. Pored toga što se dolazi zbog lečilišnih svojstava ovog jezera, ovde se takođe dolazi zbog sporta i rekreacije, ali i zbog uživanja u prirodi. Zbog zaštićenosti ovog Parka prirode ovde može da se uživa u bogatoj i očuvanoj prirodi sa raznovrsnom florom i faunom. Ljubitelji prirode ovde mogu da uživaju u šetnji, vožnji bicikla, pecanju, foto-safariju ali i mnogim drugim aktivnostima u prirodi. Iako bogata istorija i uređenost obale i banje, visoke posećenosti turista ovo mesto je uspelo da sačuva svoja prirodna bogatstva i u svom tom urbanizmu može još uvek da se oseti veliki uticaj prirode što nije čest slučaj kod turističkih destinacija gde je zbog urbanizacije uticaj prirode mali. Naprotiv, na području ovog Parka prirode još uvek se nalaze brojne vrste riba, ptica ali i biljaka koje su veoma osetljive na uticaj čoveka, a još jedan dokaz da ovde priroda ima snažan uticaj je i taj što lekovita voda i mulj koji se tu nalaze još uvek imaju savršen kvalitet.

Na prvu posetu, ovo mesto možda neće predstavljati nešto više od obične ,,bare’’, ali kada znate sve ove informacije, ako budete u pratnji voljene osobe kao što sam ja imao tu priliku, shvatićete da Palić ima veliki turistički potencijal, zadovoljavajuće prirodno i kulturno bogatstvo i da je to savršena destinacija za odmor. Voleo bih da svako ko ima vremena i želje, poseti ovo mesto i znam da neće biti razočaran lepotama koje ugleda.

Autor: Davor Vađina