Da li ste od onih koji više teže ka posetama onih mesta koja obiluju  prirodnim bogatstvima ili pak kulturnim? Možete li da zamislite spoj ta dva, sama po sebi različita obeležja, ali ipak savršena u svojoj kombinaciji? Jedno od  najlepših srpkih sela, reklo bi se istinskih, koji dočarava istoriju, tradiciju i kulturu naših predaka, kao i  način na koji se nekada davno živelo, jeste selo Sirogojno. Gde se nalazi i zašto je vredno posete?

Sirogojno pripada opštini Čajetina, u neposrednoj je blizini Zlatibora, samo 30 km istočno od pomenute planine. U blizini se nalazi i vodopad Gostilje kao i Stopića pećina. Selo koje broji svega 630 stanovnika predstavlja pravi beg iz realnosti. Ovde vreme kao da je stalo. Ušuškano u dinarska brda, na nadmorskoj visini od 911 metra, predstavlja dom za prave domaćine koji su sinonim za gostoprimstvo. Svaki od meštana će Vas dočekati širom raširenih ruku i učiniti da se osećate kao da ste došli u svoje rodno mesto.

”Staro selo” je muzej na otvorenom koji je sastavljen od dve celine. Prvu celinu čine one kuće koje su sačuvale svoj izgled i namenu, koje se razgledaju kao muzejske postavke. Ostale kuće su takođe sačuvale svoju istoriju, ali namena je više okrenuta ka turističkim potrebama, što znači da su one pretvorene u krčme, suvenirnice i slično. Kada pričamo o ovom autentičnom izgledu, pre svega mislimo na neobičnu arhitekturu tih kućica i njihovu unutrašnjost, koja dočarava način življenja krajem XIX veka. Kuće su pretežno četvrtastog oblika, pokrivene slamom, kamenom pločom ili šindrom. Staro selo se prostire na površini od 5 hektara i sadrži skoro 50 objekata prenetih iz zlatiborskih okolnih sela. Ovaj impresivan i jedini muzej na otvorenom u našoj zemlji, a i šire, predstavlja usputnu stanicu kako domaćim, tako i stranim turistima. Predmeti iz prošlosti, kao i očuvana prirodna sredina doprinose značaju i boljoj prezentaciji postavke, kao i celokupnog sela. Pogled u kom imate priliku da uživate po završetku obilaska postavke vredan je svake pažnje. Nedogledna brda, sa pokom kućicom koja viri, oduzima dah.

Muzej je dobio i priznanje od žirija Evropske unije u oblasti kulturnog nasleđa za projekat ”Kuće Zlatibora od XIX veka do danas”, 2012. godine. Prepoznavši veliki kulturni značaj koji poseduje muzej za našu zemlju, 2013. godine  proglašen je za ustanovu kulture od nacionalnog značaja. Muzej Staro selo poseduje veliki broj programa, tačnije događaja u toku godine. Možete doći i učestvovati u raznim zanatima, izložbama, vašarima, a za najmlađe imaju  i programi za decu, kao i letnja pozornica. Na mini pijacama, prilikom prilaza selu, možete kupiti vunene džempere, šalove i kape, sa najlepšim šarama i pletenih sa puno ljubavlju. Ne prodaju se odevni predmeti od vune, baš u ovom selu, bez razloga. Naime, davne 1963. formirano je udruženje žena pod vođstvom Dobrile Vasiljević – Smiljanić. Do 1991. godine, 2500 žena je bilo uključeno u rad odevnih predmeta. Odeća je toliko bila kvalitetna, da je više puta odlazila i na sajmove u Pariz, Brisel, Kopenhagen, Diseldorf, Moskvu, Rim i razna druga mesta. Danas se ovi unikatni odevni predmeti proizvode u okviru firme ”Sirogojno Company”.

Nezaobilazni deo prilikom obilaska muzeja jesu i Crkva Svetog Petra i Pavla koja datira iz XVIII veka. Nalazi se na malom uzvišenju, u centru sela. Crkvu je podigao protojerej Georgije Smiljanić, 1764. godine. Verovali ili ne, ovaj spomenički kompleks je najstariji sačuvani iz zlatiborske oblasti i postoji čak 250 godina. Zbog svoje izuzetne važnosti i duge istorije, crkva je stavljena pod zaštitu kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Bitan deo kulture naroda ovog područja jeste ishrana. Složićete se da, kada je hrana u pitanju, naša zemlja može mnogo da ponudi. Meštani tradicionalnim načinom spremanja, u krčmama  i restoranima, nude veliki izbor jela, kao što je kajmak, pršuta, sir, pogačice od crnog brašna i mnogi drugi specijaliteti po kojima je poznat Zlatiborski okrug. Obavezno probajte jagnjeće pečenje ili jagnjeće sarmice, razne pite i, naravno, tradicionalna pića kao što su rakija ili neke vrste čajeva od domaćih trava.

Iako u selu ima i smeštajnih kapaciteta, kao najzastupljeniji vid turizma svakako se javlja izletnički turizam.