DPPS Logo DPPS Logo slika

Prokletije

Izdvajajući se po svojim velelepnim vrhovima i unikatnom reljefnom prostranstvu, čuveni planinski masiv Prokletije pruža se na samom jugu naše zemlje, kao pogranična planina između Srbije i susedne Albanije i Crne Gore.

U njenom nazivu može se nagovestiti ta surovost i nepristupačnost pojedinih  visećih delova, sačuvajući na taj način prvobitni izgled koji je dobila kao dar od prirode. Planina Prokletije, kao jedan od vodećih planinskih masiva Južne Evrope oduvek je predstavljala pravi izazov za planinare, s obzirom na to da je njihova prosečna visina oko 2500m. Najviši vrh Prokletije, a ujedno i na području naše zemlje jeste Đeravica-2656m, dok je najviši vrh Prokletije na albanskoj strani sa visinom od 2964 m. Obraćajući pažnju na samu strukturu reljefa, ono što Prokletije izdvaja jesu nadaleko čuveni glečeri kao uzrok oštrih planinskih litica. Iz tog razloga, život u njihovoj blizini je suviše surov, skoro i nemoguć.

Ono što je dodalo na njenom epitetu zabranjenih/prokletih planina je i nemili događaj naše burne istorije, kada je srpsku armiju i stanovništvo tokom Prvog svetskog rata zadesila tragedija prelazeći preko nepristupačnih i krajnje surovih delova, pretrpevši ogromnu tragediju.

Okamenjeni vodopadi, raznovrsni kraški oblici, poput pećina i jama, kraška vrela i izvori obogaćuju ovaj prostor kao izuzetno podložnim terenom za detaljnija geološka i geomorfološka istraživanja. Na sve to, bogata prostranstva biljnog pokrivača, poput hrastovih šuma u samim dolinama, pa preko šuma bukovog drveća do samog vrha gde raste zeleno rastinje, zajedno sa nizom divljih životinja koje su se ovde nastanile zasigurno izazivaju veliku pažnju u očima turista. Od faune izdvajaju se: divokoza (Rupicapra rupicapra), srneća divljač (Capreolus capreolus), mrki medved (Ursus arctos) i divlja svinja (Sus scrofa) na velikim visinama, zec (Lepus), lisica (Vulpes), vidra (Ludra Ludra), kuna (Martes), jazavac (Meles Meles), tvor (Mustela putorius) i druge na niskim. Što se ptica tiče tu su veliki tetreb (Tetrao urogallus), jarebica kamenjarka (Alectoris graeca). Što se flore tiče, najznačajnije biljne vrste su šumske zajednice cera (Quercus cerris) i sladuna (Quercusconferta).

Sama činjenica da su Prokletije na Crnogorskoj strani zaštićeno prirodno dobro kao Nacionalni park, noseći istoimeni naziv, ukazuje na to da su zasigurno nešto čime bi trebalo da se ponosi svako od nas, ceneći i poštujući svaki njihov deo.

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.