DPPS Logo DPPS Logo slika

Prostrane livade Golije

Naša najviša planina jugozapadne Srbije gospodari nebom iznad pet opština među kojima su Ivanjica, Novi Pazar i Raška. Pripada planinama Dinarskog sistema. Osnovni pravac pružanja je od zapada prema istoku ali je na zapadu zakrivljena prema jugu a na istoku prema severu. Na taj način poprima oblik latiničnog slova „S“ i zauzima nekih 32 km. Dominiraju dva planinska vrha; Crni vrh (1795 m) i najviši, Jankov kamen (1833 m). Padine ove zadivljujuće planine su ispresecale brojne reke od kojih su najpoznatije: Moravica, Studenica i Brvenica.

Nenadmašna je u svojim pejzažima i lepotama, i neverovatno sposobna da svakom posetiocu priredi iznenađenje. Specifičnost u odnosu na naše druge planine se ogleda u tome da je bogata livadama koje se kose od pamtiveka a da na njima nema ni jednog jedinog kamena. Da bi se bar malo upoznala ova predivna planina, potrebno je par dana pešačenja kroz neprohodno šumsko carstvo i bujne pašnjake. Karakter će najbolje dočarati stanovnici koji su nesumnjivo odlični domaćini pa će uz specijalitete ovog kraja servirati i odlične priče. Da se udaljimo od planine na bilo koju stranu, uvek je možemo lako uočiti kako ponosno krasi starovlašku oblast. Lepotu prirode dopunjuje i istorijsko bogatstvo. Mogu se naći razni spomenici iz 12. i 13. veka u selu Pridvorica. Jedan od spomenika kulture se nalazi u podnožju planine. To je kameni most na 17 km od Ivanjice, naziv nosi Rimski most ali se veruje da je iz doba Nemanjića. Izgrađen je kao jednolučni, dugačak je 14 metara a širok oko 2,4 metra. Pošto nije odoleo zubu vremena morale su biti preduzete određene mere, tako da je obnovljen i konzerviran.

Prisustvo 95 vrsta ptica može biti atraktivno za ljubitelje ornitofaune koji mogu „loviti“ fotoaparatom ili samo posmatrati dvogledom. Pored ptica tu su i ostale vrste divljači kojih ovde ima u izobilju. Zakonom o divljači i lovstvu, zbog ugroženosti vrsta, je ustanovljena trajna zaštita i zabrana lova na: lasicu (Mustela nivalis), vuka (Canis lupus), sivog puha (Myoxis glis), vevericu (Sciurus europaeus).

Zime bogate snegom čine da padine pogoduju razvoju skijališta. Turizam je brzo napredovao u poslednjih 10 godina tako da na planini postoje uređene ski-staze sa pratećom opremom, odnosno žičarama i ostalim ski-sadržajima. To za planinu ovako velikog značaja može predstavljati izvestan problem ukoliko se neplanski i protivzakonito gradi. Sa gledišta održivog razvoja mogu se uočiti određeni problemi koji prate razvoj turizma. To ne znači da treba skroz obustaviti razvijanje turizma ali se dosta mora voditi računa o celom procesu. Izgradnja ski-staza i žičara zahteva da se jedan delovi šuma na planiranom području mora poseći. Na taj način se razdvaja životno stanište divljači koje ima dovoljno, i tako joj se stvaraju veći problemi. Ukoliko dođe do njihovog uznemiravanja, pri tom kontaktu sa čovekom životinje automatski beže zbog straha, što kasnije dovodi do toga da je glad sve veća pa su štete od divljači prisutnije. Pored faune tu postoje i određeni problemi koji ne zaobilaze ni floru. Skijaši ukoliko skrenu sa obeležene staze, ugroziće svoju bezbednost ali će naneti štetu mladim izdancima ispod snega.

Vrednost Golije je izuzetno velika i ozbiljna, toliko da je svrstana u Rezervat biosfere i deo je programa Man and Biosphere (MAB). To je područje od izuzetnog ekološkog i istorijskog značaja, međunarodno je priznato u sklopu UNESCO-vog programa čiji je cilj da se postave naučni temelji za poboljšanje odnosa čoveka i njegovog okruženja, odnosno prirode. Iz tog razloga je bitno da se stavi akcenat na ekološkom podizanju svesti i edukativnoj poseti ovom području jer kada vide a samim tim i dožive to bogatstvo, ljudi će shvatiti koliku vrednost imamo i zbog čega je jako važno da je takvu, netaknutu ostavimo i za naše potomke da bi mogli da uživaju u njenim čarima isto kao mi, ako ne i bolje.

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.