Na krajnjem severozapadu, u blizini Sombora i Apatina, na tromeđi Srbije, Hrvatske i Mađarske nalazi se specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje”. Prelepo zaštićeno prirodno dobro sastoji se od dva rita, Monoštorski na severnom delu i Apatinski na jugu. Zajedno sa hrvatskim Parkom prirode “Kopački rit” i mađarskim Nacionalnim parkom “Dunav-Drava” čini veliku ekološku celinu i nažalost jedno od poslednjih plavnih područja u Evropi.  Rezervat čini 19 605 ha livada, šuma, močvara, bara i sam Dunav sa svojim meandrima. Prisustvo meandara reke svedoči o tome da već vekovima reka ne miruje, da još uvek krivuda i da nije našla svoj mir.  Ovo područje je pretežno u I kategoriji zaštite, tako da nije dozvoljeno korišćenje prirodnih resursa i izgradnja objekata. Samim tim ovim prostorom gospodari spokoj a vladavinu tišine “remeti” poj ptica.

Rezervat je stanište brojnim vrstama čiji je život vezan za plavna ritska područja. Ovde živi veoma velik broj beskičmenjaka, 50 vrsta riba, 51 vrsta sisara, 11 vrsta vodozemaca, 9 vrsta gmizavaca kao i interesanta fauna leptira koja broji više od 60 vrsta dnevnih leptira. Neprohodne ritske šume autohtonih vrba i topola danas su gotovo kao relikti. Rebratica (Hottonia palustris), kukurjak (Eranthis hyemalis), i borak (Hippuris vulgaris) su samo neke od preko 1000 biljnih vrsta koje obitavaju na ovom području i koje će ulepšati Vaš boravak i u ovom rezervatu.

Bogatstvo ornitofaune, tačnije 248 vrsta ptica može biti jako dobar osnov za razvoj ekoturizma. Neizostavna aktivnost bi bila posmatranje ptica (birdwatching), jer su u “Gornjem Podunavlju” strogo zaštićene i ovo je jedno od poslednjih utočišta ptica močvarica. Retke vrste koje se ističu su prelepa crna roda (Ciconia nigra) kao i orao belorepan (Haliaeetus albicilla) sa svojim fantastičnim rasponom krila od preko 2 metra.

Eko-centar “Karapandža” je u blizini vikend naselja Kenđija nedaleko od Bezdana na Bajskom kanalu. Od Sombora je udaljeno oko 35 minuta vožnje a može se prići svim vozilima. Kapaciteta je do 50 osoba i poželjno je da se dolazi u grupama od po 25 osoba po vodiču. Eko-centar organizuje razne zanimljive aktivnosti. Među njima su uvodna prezentacija o rezervatu, edukativni čas na otvorenom, vožnja biciklom ili čamcima i najzanimljivija aktivnost a to je šetnja edukativnom stazom u pratnji čuvara koji su ujedno i vodiči. Staza “Karapandža” je dužine 4 km i tokom šetnje se nailazi na info-table, odmorište i osmatračnicu za ptice. Ravničarski teren pogodan je za sve uzraste i nije fizički zahtevan. Šetnja traje do 2 sata a čuvari-vodiči će prezentovati biološki, kulturni i istorijski značaj eko-centra. Na Bajskom kanalu postoji uređen mol odakle je moguće isploviti čamcem sa motornim pogonom ili na veslanje. Tokom plovidbe se može uživati u pogledu na obalu koju krasi ritska vegetacija, trska i šuma. U priobalnom delu pažnju privlače lokvanji koji predstavljaju sklonište za velik broj ribljih vrsta.

Najčešća lovna divljač u plavnim područjima reke su evropski jeleni (Cervus elaphus). Sezona lova na jelene je u istom periodu kada je i rika. Krajem leta i početkom jeseni odvija se rika jelena i to je među najspektakularnijim ljubavnim ritualima u prirodi. Jeleni riču rano ujutro i kasno uveče time se mužjaci oglašavaju da su spremni da brane svoju teritoriju i da se bore oko ženki. U svitanje ili suton na takozvanim rikalištima mogu se zabeležiti neverovatne fotografije jelena dok samo riču ili čak neizvesne trenutke borbe kada koriste svoje rogovlje.

U gore navedenim ritovima koji čine SRP “Gornje Podunavlje” u blizini Apatina i Bačkog Monoštora nalazi se lovišta koja gazduju sa velikim brojem jedinki evropskog jelena (Cervus elaphus) među kojima su i grla sa izuzetno jakim trofejima. Trofej jelena koji je ovde odstreljen, par godina kasnije, tačnije 1954. godine bio je izložen u Diseldorfu na svetskoj izložbi lova i tada je poneo laskavu titulu svetskog prvaka koju je ponosno nosio narednih 17 godina. Taj događaj je ovo lovište u Bačkom Monoštoru proslavio, a samim tim je počeo razvoj lovnog turizma kako na ovom području tako i u celoj državi.  Baš zbog tog kvaliteta trofeja koji i danas postoji, lovište “Kozara” je najuspešnije u našoj državi kada je uzgoj jelena u pitanju.

Bogatstvo Gornjeg podunavlja nije samo fenomenalan biodiverzitet. Dunav, a i njegova okolina će uvek naći načina da posetioca ostavi bez daha. Plovidbom meandrima i nepreglednim rukavcima iznova se može otkriti neki nov kutak koji reka vešto čuva i sa tom namerom neće odati sve svoje čari. Mnogobrojni rukavci koji su rezultat krivudanja Dunava od davnih vremena, i karakteristični pejzaži nude priliku obožavaocima fotografije da iz čamca ili sa obale nađu poziciju za odličan pogled kroz objektiv. Alasi koji borave na reci ceo život, pored toga što mogu da obezbede da se spremi neki od karakterističnih ribljih specijaliteta, sigurno ne bi posetioca uskratili za dobru priču o rezervatu i njihovom Dunavu.