DPPS Logo DPPS Logo slika

Srpska ”Plava laguna”

Da li ste se ikada zapitali koliko nam je zapravo malo potrebno da pronađemo nešto za čim toliko čeznemo, nešto što će učiniti naš dan drugačijim, promeniti na bolje? Odvojite li nekada vreme za sebe i svoje najbliže i odlučite uputiti se tamo gde mnoga stopala ne kroče, a gde su oduvek htela? Ukoliko smo Vam ovakvim opisom zagolicali maštu, onda će naredni tekst o srpskoj Plavoj laguni učiniti da mašta postane stvarnost.

Krupajsko vrelo se nalazi u istočnoj Srbiji, u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke. Jedinstvena prirodna oaza skrivena u bajkovitom Homoljskom kraju, predstavlja jednu od prirodnih retkosti i obeležja ovog kraja. Misao koja svakome prođe kroz glavu kada ugledaju ovo vrelo, jeste ’’čudesna zelena boja’’, ’’neopisiva lepota’’, ’’plavetnilo u sred malog sela’’. A zatim se, barem oni znatiželjni, zapitaju ’’otkud tako očaravajuća zeleno-plava boja?’’. Odgovor se naravno krije u načinu na koje je ovo jezero nastalo. Naime, vrelo je kraškog tipa, sa bistrom vodom, čija se temperatura kreće od 9 oC do 11 oC. Voda je nekada izbijala iz pećine u vidu mlazeva, ali je 1945. godine napravljena betonska brana koja je tada kreirala izgled vrela kakav je danas. Ovakvu boju, vrelo svakako duguje i bilju koje se krije ispod njenih površina.

Do glavnog vrela, vodi jedno veće i jedno manje jezero. To veće jezero je prvo koje ugledate kada kročite u ’’kompleks’’. Navodni znaci su tu da dokažu da nije reč o mestu velike površine. Naprotiv, ceo ovaj prostor nije velik, ali to nikako ne umanjuje njegov značaj. Manje jezero zapravo služi za duguljaste pastrmke koji bez ikakvih problema plivaju pored puta koji Vi trebate preći ukoliko želite da kročito u ovo plavo carstvo. Iako je put nestabilan, naročito ako se više ljudi ovde nalazi, to ne treba da Vas sputava da dođete do kraja jer je pogled vredan svakog truda.

Vrelo je okruženo stenama i manjom šumom koji upotpunjuju njen značaj. Tu je i manji vodopad, a svi pogledi uglavnom su usmereni ka pećini koja daje osećaj da sva voda potiče upravo iz nje. Pećini se možete približiti sa desne strane. Lijane koje su nadvijaju nad vašim glavama, dok sa sjajem u očima razgledate sve što se oko Vas nalazi, upravo daju taj utisak ’’lagune’’ o kojoj svi toliko pričaju.

U blizini samog vrela nalazi se česma termalne vode sa temperaturom vode od 26,5oC, koja teče tokom cele godine. Savršena temperatura i za one koji su dovoljno hrabri pa odluče okusiti je i na svojoj koži. Krupajsko vrelo je zaštićeno kao prirodno dobro od izuzetnog značaj i svrstava se u I kategoriju zaštite kao Spomenik prirode. Stavljeno je pod zaštitu kao jedan od najjačih kraških izvora u Srbiji.

Ono što pored same lepote Krupajskog vrela privlači posetioce, jeste legenda mističnog Homolja. Legenda kaže da u Homoljskim planinama postoji skriveno blago, čak postoji i verovanje da je sama planina progutala blago i da se nalazi na dnu zlatne pećine. Veruje se da pećinu čuva vodeni duh Tartor, koji se još naziva Staracem ili Albatrnom.  Svake godine, na takozvani ’’đavolji dan’’, Tartor priziva ostale duhove u njegovu čast i slavu, divi se onome što je postigao i o čemu se priča i iznad površina vode. Vlaške žene koje čeznu za velikom moći ulaze u vodu, ne bi li tu moć i dobile. Neke od njih i uspeju u tome, ali kao što ništa u životu ne prolazi nekažnjeno, tako ni ova priča, te duh zauzvrat traži lepu i mladu devojku.

Iako je legenda pomalo nestvarna za poverovati, priča o pećini na dnu Krupajskog vrela itekako nije lažna. Ronioci iz Beograda su pre nekoliko godina odlučili da ispitaju ovo vrelo, te kad su zaronili imali su šta i videti. Nekoliko pećina krije se ispod ovog već sakrivenog mesta. Te pećine su dobile nazive: ’’Tobogan’’, ’’Želudac’’, ’’Velika soba’’, ’’Mala soba’’, ’’Glava ovna’’ i ’’Šest metara’’. Glavna, zlatna pećina, najudaljenija je i nalazi se na 123 m dubine. Ukoliko ste se od celog ovog razgledanja i divljenja prirodi umorili, domaćini koji žive u neposrednoj blizini za Vas su pripremili ukusnu hranu i sveže sokove, a sve to uz pogled na jezero i zelenilo. Zašto ne biste i Vi posetili ovo mesto i uverili se u lepotu o kojoj mnogi govore?

Autor: Diana Zupur

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.