DPPS Logo DPPS Logo slika

Vlasina

Sigurni smo da ste čuli za Vlasinu,  možda za jezero,  reku ili visoravan, a možda i za sva tri pojma koja ona predstavlja. U slučaju da niste, na pravom ste mestu da se upoznate sa ovom prirodnom lepotom Srbije i da saznate kako da doprinesete njenom razvoju.

Jugoistočna Srbija je svakako jednim delom prepoznatljiva po Vlasini,  a ona sama po skoro netaknutoj prirodi. Opšte odlike ove reke,  koje su nam svakako  bitne da je bolje upoznamo,  jesu to da se izvor nalazi ispod brane kod istoimenog jezera,  koje je čini najvećim veštačkim jezero u Srbiji.  Pripada crnomorskom slivu i duga je čitavih 70 kilometara, a onda se njena desna pritoka uliva u Južnu Moravu. Njene najznačajnije pritoke su Lužnica, Tegošnica i Pusta reka. Tok reke je podeljen na tri dela i svaki deo karakterišu određene vrste riba. Krenimo od gornjeg toka, koji ide od izvorišta do Sastav reka i tu se od vrsta riba mogu naći potočna pastrmka i krkuša. Donji tok ide od Sastav reka do Vlasotinca, a tu od vrsta žive klen, mrena i skobalj. Donji tok čini deo reke od Vlasotinca do ušća u Moravu, a pored pomenutih vrsta riba,  samo u ovom toku može se naći i čikov. Kvalitet vode varira od toka do toka, pa je tako voda od izvora do ušća između druge i treće clase.

U svemu dobrom ima i malo lošeg, a u ovom slučaju to je svakako činjenica da Vlasinu zagađuju fekalne I komunalne vode. Iako ona nije zagađena teškim metalima, lokalno stanovništvo ne vodi brigu na ekološku ispravnost vode,  pa se tako često javljaju razni problemi. Vlasina poseduje prirodnu radioaktivnost. Većina analiza pokazuje da u vodi ima kolibakterija. Još jedna pretnja ovoj reci predstavljalo je potencijalno otvaranje rudnika u Bugarskoj, što bi znatno doprinelo zagađenju ove reke. Bilo je reči o 8 rudnika od kojih bi 3 bila površinska, a ostalih 5 pod zemljom. Kopalo bi se zlato koje zahteva korišćenje raznih supstanaca za odvajanje zlata od drugih stena. Ovaj projekat je pauziran 2015. godine.

Udeo u sprečavanju negativnih uticaja imalo je pokret “Eko Vlasina”, koji se bavi podizanjem ekološke svesti građana i dece ovog područja. Rad ove organizacije je prepoznatljiv po tome što organizuju raznovrsna takmičenja po školama za decu, za najurednije učionice. Slična aktivnost je organizovana i za žene, gde se gleda najuređenije dvorište i bašta. Takođe organizuju i sajmove cveća sve u cilju podizanja ekološke svesti.

Kao što je rečeno, nemamo samo reku Vlasinu, nego istoimeno jezero, a i visoravan. Nadmorska visina visoravni je 1260 metara i na ovoj površini postoji čak 150 registrovanih izvora vode. Stanovništvo ovih krajeva je poznato po pečalbarstvu. Taj pojam označava pojavu odlaska ljudi u inostranstvo kako bi zaradili novac i prehranili porodice, što je svakako posledica slabe nerazvijenosti ove oblasti.

Uprkos svim negativism elementima koje su sastavni deo ovog područja, celokupno prostor poseduje dovoljno veliki turistički potencijal da se razvijenost i standard znatno poboljšaju i poprave sliku južnih krajeva Srbije,  a i da nas podseti kakve smo lepote zapostavili.

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.