DPPS Logo DPPS Logo slika

Živi svedoci Miloševog doba

Iako se u našoj prestonici nalazi veliki broj parkova i ulica oivčenih drvoredima, jedno zeleno utočiste zauzima posebno mesto za sve zaljubljenike u prirodu. Ovaj park je poseban po mnogo čemu, ali ono što ga izdvaja od ostalih jeste činjenica da je zahvaljujući svojim gorostasnim drvećem i cenjenim spomenicima uspeo da ispriča priču o jednom od najpoznatijih srpskih velikana – Milošu Obiliću.

Istorija ovog mesta počinje sa sticanjem autonomije Srbije, hatišerifom iz 1830. godine. Sve je bilo u znaku proslave, svi su bili srećni, a knez Miloš ponajviše te je odlučio da artiljerijski poligon iz perioda turske vladavine pretvori u svoj konak. Tako i bi. Godine 1831. započeta je gradnja Miloševog konaka koja i dan danas predstavlja središte Topčiderskog parka i jedno od glavnih poseta turista ovom parku. Jedno vreme, konak je nosilo titulu i kneževog dvora, a u njemu je zasedala i Skupština. Tu je knez Miloš Obrenović živeo, radio i na kraju i preminuo 1880. godine.

Tri godine po izgradnji konak je bio završen, a za to vreme radilo se i na okolini Miloševog zdanja. Zbog velike topline u letnjim mesecima, knez Miloš naredi da se iz Beča donese 350 sadnica platana i posade u njegovom dvorištu kako bi obezbedile hlad. Mesto su uspele da zauzmu sve osim jedne, te kada su upitali kneza šta da urade sa njom, on im naredi da bace sadnicu u krečanu. Malo ko je znao da će upravo ta sadnica poneti titulu jedne od najvećih, a zasigurno najlepše na Balkanu. Zbog velike brzine kojom je platan rastao postavljeni su i podupirači za grane koji su danas potpuno srasli jedni uz druge. Skoro 200 godina star, 34 m visok i obima stabla 7,35 m, javorolisni platan (Platanus acerifolia Wild.) ponosito krasi Topčiderski park i kao stražar na straži, štiti Milošev konak jer se, zajedno sa svojim bujnim granama smestio upravo ispred vrata nekadašnjeg vladarevog dvora. Godine 1949. država je prepoznala značaj ”drveta koji priča istoriju” i stavila ga pod zaštitu.

Neizbežno je spomenuti da još veliki broj vrsta flore krasi ovo mesto. Upravo ovaj park predstavlja ostatak i krajnji ogranak nekadašnjih šuma po kojima je cela Šumadija dobila naziv. Sa leve i desne strane Topčiderske reke, na velikim razmacima, zasađena su stabla hrasta lužnjaka (Quercus robur), divlje kruške (Pirus piraster), klena (Acer campestre), lipe (Tilia sp.) i bukve (Fagus moesiaca).

Pored prirodnih spomenika, u park su se smestili i kulturni. Zajedno sa već pomenutim Miloševim konakom, za čiju izgradnju su korišteni najbolji radnici i najkvalitetniji materijal, ovde se nalazi još pet spomenika kulture. Najviši je Topčiderska crkva, odnosno Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, izgrađena u isto vreme kada i konak, crkva koja je uspela da odoli ovom zubu vremena. Legenda kaže da je knez Miloš ovu ckrvu podigao na mestu gde je Karađorđe hteo da ga ubije u Prvom svetskom ratu. Zato je Karađorđeva milost nagrađena ovim crkvenim zdanjem. U neposrednoj blizini je još jedan spomenik, Crkveni konak. Tri skulpture, koje su smeštene jedna do druge, krase park, a to su Obelisk, podignut 1859. povodom kneževog povratka u Srbiju, spomenik Arčibaldu Rajsu, veliki prijatelj srpskog naroda čije je telo i sahranjeno u obližnjem Topčiderskom groblju i poslednji, spomenik Žetelica, izgrađen u čast povratka porodice Obrenović na presto.

Vračarska i Miloševa česma, drveni paviljon kao i staklena bašta, samo su još neka od mesta koje možete posetiti u zelenoj oazi burnog grada i odmoriti svoju dušu i telo. Ukoliko Vam to nije bilo dovoljno odmora, svoju glad možete nadoknaditi u nekom od dva restorana tradicionalne srpske kuhinje: ”Restoran nacionalne kuhinje” i restoran ”Milošev konak”. Pa šta čekate?

Ne zadržavamo autorska prava na fotografije. Sve fotografije korišćene u ovom članku preuzete su sa interneta sa public licencom.